Konačno, rat!

Pojedete govno i ono ima ukus nedovršenog posla. Kao da treba još neko govno da se pojede. Tako je i bilo. Pojeli su srpski gospodari rata i govno u Hrvatskoj, pa onda i u Bosni i Hercegovini, zatim su stigli smrtonosni kolači sa Kosova*, pa NATO bombardovanje i tu negde smo shvatili ne baš da smo jeli govna sve vreme, već da nam ih je Slobodan Milošević trpao u usta, prokleta komunjara i njegova luda žena. Stoga ga je trebalo smeniti, a onda se primiriti i čekati.

Apetit za hasanje izmeta u nas je neverovatan. Želja, volja i nada mogu se meriti sa vrhunskim istorijskim primerima nacionalnih propasti, kada se ispostavilo da želja, volja i nada nisu dovoljne za uspešne ratne operacije. Ključno je ono što nemamo – moderno oružje, velika vojska, spremnu da dejstvuje bilo kuda – Kiki svuda, te visok borbeni moral iste te nepostojeće vojske. Već dve godine plaše klince ponovnim uvođenjem obaveznog vojnog roka. Oružanog sukoba radi. A zbog čega drugog. Kuca nam na vrata pokojni komunjarski princip da se u vojsku MORA, da je tamo ŠKOLA ŽIVOTA, da ćeš, ako bude sreće, nekog ukokati, a ako budeš kurate sreće, neko će tebe ukokati.

Slab borbeni moral, niske plate, loši uslovi života i rada, bedna oprema i lažno puvanje nepostojećim ratnim dometima, naš su najveći neprijatelj. Nezgodno je i to što sa NATO imamo sporazum da oni u našoj zemlji mogu da rade šta hoće, a mi možemo eventualno da zviždućemo američku himnu. Ova vlast je donela taj zakon. Međutim, zvecka se oružjem, zvecka se rashodovanim avionima, drže se govori o „srpskom svetu“, tačnije preti se „srpskim svetom“, koji bi trebalo da bude sačinjen, prema najoptimističnijem scenariju, od Srbije sa severom Kosova*, Republike Srpske i ako nas baš hoće, možda štrpnemo i neki komad Crne Gore.

I dobro, napravili smo „srpski svet“, verovatno primenom sile, mračnu siromašnu rupčagu u kojoj se građani međusobno mrze i koju sve komšije mrze iz dna duše. Šta smo uradili, osim što smo stvorili švercersku i mafijašku oazu, nešto veću od one u kojoj trenutno crkavamo. No, da bi se do tog mrtvorođenčeta došlo, mora se odnekud krenuti. Najnovija ideja je da se uvođenje kosovskih tablica za sve kosovske automobile, protumači kao objava rata Srbima.

Ovo pritom važi samo za severnjačke automobile, Srbi s juga odavno voze kola sa RKS tablicama. Ali, nema veze, to se savršeno uklapa u zlikovačku antilogiku koja nas vodi u katastrofu. Ratovi su se vodili zbog svakakvih sranja, zašto jedan ne bismo započeli zbog automobilskih tablica. Tako dobro nam stoji uz imidž potpunih kretena. Neće naravno biti ništa od toga, ali za svaki slučaj treba napisati tekst…