Kopaćemo i pevaćemo

Dok je Luster visio na crvenom tepihu, čekajući da se završi smeh gostiju iz crne limuzine ispred njega, sinulo mi je – ja ću lično da ga kopam, tuširajte me uranijumom i sumpornom kiselinom. Ispostavilo se da su sve priče o opasnostima kopanja litijuma bile laži!

Nemačka i EU su došle i rekle „Dajte litijum“. Kad se to desi, onda je, ipostavilo se, jedino što možeš da kažeš „Javol“. Odavno naša zemlja nije videla međunarodnu demonstraciju (dobronamerne, bratske) sile, kako je to bilo u petak.

Odavno nisu svi istovremeno bili na moru, opozicionari i ekološki aktivisti, kada je trebalo polemisati sa Evropom.

A zašto uopšte polemisati? Pošto je Evropska unija poslednja s kojom treba da se kačimo, odlučio sam da preterano verujem u sve izrečeno u petak. Istaknuto je da će se prilikom sisanja litijuma koristiti još uvek neizmišljene supernapredne eko-tehnologije, takozvane „tehnologije zdravlja“.

Kopaće se litijum – i pevaće se tokom kopanja – i to ne na jednom, već na sto jednom mestu u Srbiji. Dok rudari kopaju, nama će se džepovi sami od sebe puniti parama, gde god bili u trenutku kopanja.

Zamislite, otišli ste na vikend u Monte Karlo i baš kada ste hteli da stavite sve na crno, u džepu vam se pojavljuje pet stotina evra, od rudne rente. Ne samo vama, ne samo rođacima i kumovima, nego i meni i svima.

Litijumu su svi ljudi isti, podjednako dragi. Svakog od nas će napuniti lovom. A umesto reka i potoka, koji su do sada tekli, zapadnom Srbijom poteći će med i mleko, što će, logično, privući jednoroge i dugu sa ćupovima zlata na njenim krajevima, za svakog građanina Srbije, zdravu tekuću vodu, toplu, hladnu, žutu, crnu.

Litijum, dakle, ima i halucinogeni potencijal. Mi moramo verovati da će kopanje biti ekološko, jer čemu onda onolike zastave Nemačke i EU na kuli „Geneks“?

Čemu tolike decenije borbe za evropske vrednosti, ako ćemo sad, kad je Unija u fazonu „Hoćete da kažete da lažem?“, da radimo bilo šta drugo osim gledanja u pod.

Vazduh će biti ružičast. Život Švicarska. Švicarska, kao i Srbija – nije u EU, jer je daleko bolja od EU. I EU je to shvatila. Zašto endemski srpski društvenopolitički poredak narušavati tzv. evropskim zakonima i pravilima.

Treba srpsko društvo pustiti da poluslobodno pupi i buja i kopati, dok ima šta da se kopa.

„Biće sve okej, keve nam“, glasi poruka EU. Što se mene tiče, nije ni morala takva poruka da se šalje. Podrazumeva se da će sve biti super, samim tim što je EU tako rekla.

Zar hoćemo da nam Kinezi raskopaju i levu polovinu mape? Jel to hoćemo? Šta hoćemo? Ko smo mi? Kad je kraj?

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.