Nije mi namera da mračim, paničim ili apelujem da se ponašate bilo kako drugačije u odnosu na to kako se ponašate trenutno. Nema svrhe.
Za ono što se dešava ne možemo da krivimo ni nepostojeći krizni štab, ni neposlušne građane, ni antivaksere. Zvanične cifre, posle kratkotrajnog pada na ispod petsto novih slučajeva dnevno, sada uveliko premašuju hiljadarku.
Ono što kao posmatrač, medicinski laik i pisac primećujem toliko je neobično da sam se lomio da li da napišem horor priču ili kolumnu. Na kraju, zaključio sam, neće biti velika razlika. Najpre mi je zapao za oko nenormalno veliki broj ljudi sa „prehladom“, koju, tek što prođe, zameni nova „prehlada“, pa nju nova i to tako traje već mesec ili dva, tačnije, toliko dugo na to obraćam pažnju.
Niko normalan ne razboleva se triput zaredom, ali ovo nisu normalni ljudi. Oni su svi preležali koronu. Pošto je reč o prehladama tipa „slinava sam“ i „nešto me boli grlo“, oni ne idu kod lekara, već, uz vitamine i čajeve, čekaju da „prehlada“ prođe. Ona prođe i onda im ponovo dođe. Za to vreme, oni koji su prvi put fasovali koronu ove jeseni, bez greške prepoznaju o čemu je reč, jer čujemo dobro poznate rečenice: „Sve me boli“, „Nemam snage da odem ni do klonje“, „Pet dana ne mogu da skinem temperaturu“ i „Mislio sam da sam jači“.
Kad prezdrave, viču „Bogu hvala!“, istovremeno i dalje uplašeni za život, a srećni što ga još uvek imaju. Mašta mi je proradila, pa sam se zapitao šta ako je ova bolest toliko podmukla, da i pored toga što ju je neko preležao ili se vakcinisao (ili oba), počinje da se vraća u vidu lakše ili srednje teške prehlade, taman da „prehlađeni“ može da ode na posao, na slavu i dečiji rođendan, gde zarazi sve živo.
Ovakav scenario predstavlja „savršenu oluju“ u kojoj nema osobe koja kad tad neće dobiti koronu, a one koji je prežive, pre ili kasnije, čeka niz „prehlada“ i tako dok svi ne budemo neprekidno „prehlađeni“. Istovremeno, vlada „epidemija“ misterioznih nervnih oboljenja, naprasnog otkazivanja rada pojedinih žlezda, kao i srčanih udara, tipa „jedan pričao vic pa umro“.
Konsultovao sam se sa nekoliko lekara oko ovih fenomena i čuo: „To je postkovid“ mnogo više puta nego što sam želeo. Da li je moguće da se virus pritaji u organizmu, pa se „prehladiš“, pa opet i još jedared, a istovremeno, dok ti imuni sistem kalira, vreba neku pritajenu hroničnu bolest ili, još gore, izaziva je. Ako je tako, onda – au jebote.
Ako ste obratili pažnju na ono što se poslednjih nedelja događa u Kini, o čemu mediji ne govore, ali društvene mreže vrište (pronjuškajte, jezivo je) moguće je da će vam se malo pokvariti novogodišnje raspoloženje. Srećom, nisam doktor, nego pisac, pa postoji izvestan procenat šanse da nema razloga za brigu.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.