Kosovo je samo fora za budale

Prolazim pored njega i namerno ga kačim ramenom po leđima. Ulećem u kabinu i sedam na klozetsku šolju.

Vadim iz džepa kesu u kojoj je dvadesetak grama, guram nos unutra i levom nozdrvom uvlačim što jače mogu. Odmah zatim i desnom.

Čujem onog smrada kako pere ruke. Puštam vodu, ne znam tačno zašto, pa munjevito izlazim.

Beše to dobar potez, jer kako sedam nazad u separe, Jovana progovara:

„Tata, kod nas ništa ne valja.“

„Kako to misliš, sunce?“

„Bukvalno ništa. Država je ogrezla u korupciju, mafija se infiltrirala u sve pore društva, mediji su zatvoreni, glasačima se preti, novinarima se preti, opozicija ne postoji, deluje kao da nema izgleda da se situacija ikada popravi!“

Mamicu ti jebem, studiraš u Švajcarskoj, nosiš najbolju odeću, filujem te lovom, voziš jebenog kajena i kenjaš kako je nešto trulo u zemlji? I to ne nešto, nego sve! Sve ovo protutnjalo je mojim mislima, ali nije izašlo na usta.

Mobilni mi se trese u prednjem džepu. Vadim ga. Smrdljivi ganci pita kad i gde da mi doturi pare.

„Kod mene, večeras“, kucam dovoljno sporo da ne odreagujem ishitreno na Jovanino trabunjanje.

„Znači, ne valja“, zaključujem ravnodušno.

„Sve je totalno razjebano!“, pada u vatru, a ja odlučujem da je pustim da se izbrblja i ohrabrim je u ideji kako će puna keša i u otetom džipu rešiti sva naša sranja.

„Mladi beže iz zemlje, jedino što je ostalo jeste gomila retarda koje režim koristi kao glasačku mašineriju! Kako misle da tako napredujemo? Da uopšte opstanemo?! Vode nas pravo u propast!“

Puštam je nekoliko sekundi da se ohladi, sva se zarumenela.

„Slažem se. Svi odoše, ostala je samo stoka“, progovaram. „Ovi na vlasti kradu kao da im je poslednje, a to je zato što im i jeste poslednje. Znaju koliki su slepci i zato grabe nemilice. Ipak, to što pričaš imalo bi logike da živimo u iole normalnom društvu. Živimo u koloniji. Njih niko i ništa ne može da sruši osim onih koji su ih ustoličili. Ili možda neki vulkan, ili zemljotres, ili da nas spiči meteor…“, malo se gubim, pa se zaustavljam.

„To je sve zbog Kosova! Zar zbog rata koji je izgubljen pre više od dvadeset godina žrtvovati demokratiju, za koju smo se jedva izborili!?“

„Ma nije zbog Kosova, sunce. Kosovo je samo fora za budale, da se veštački održava tenzija, dok se iza kulisa mlate pare.“

„Kakve pare? Ko ih mlati?“

Pare od gudre, za početak, mlatimo ih svi, a ja recimo u mnogo većoj meri nego ostali.

„Pa, rudnici, privatizacije, putevi, izvorišta, nalazišta, reke, mini-hidroelektrane, vetroparkovi, šume, njive, sve što jedna kolonija može da ponudi.“

(Odlomak iz romana Đubre, 2018.)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.