Foto: Miroslav DragojevićBukvalno više niko ne piše o kovidu, već duže vreme nikakve mere nisu na snazi, pa ću sebi dati za pravo da napišem poslednji tekst o ovoj bolesti, nadam se ikad, a ono barem u tekućem periodu.
Na mojoj Fejsbuk stranici stoji slika sa čuvene blokade 4. decembra, odakle smo Nenad Kulačin i ja direktno izveštavali za portal nova.rs.
Na slici nosim žuti novinarski prsluk i masku, na kojoj sam markerom napisao press.
Jedan žalosni isprdak juče mi je u komentaru na novu pesmu Bvaene i Eufrata napisao „Da, skloni de tu sliku, de, s brnjicom, jelti nije jasno da ste ispali budale, svi vi, a mi nismo.“
Mislim da su ipak najveće budale ispali oni koji se nisu pridržavali mera, dobili kovid, pa umrli.
Šteta je što i taj smrad nije među njima, ali je zato ekspresno blokiran.
Imajući u vidu kroz šta su prošli i kako su završili mnogi koje je zakačila ova boleština, smatram uspehom to što sam je, pridržavajući se svih mera koje su predlagali Ujedinjeni protiv kovida, te vakcinišući se triput, izbegao.
Bilo je nekoliko „stativa“, kada su obolevali meni bliski ljudi, a mene zaobišlo.
Pre neki dan pričam sa kumom koji radi kao hirurg.
Umro jedan čovek, pa se interesujem ima li neke veze ako je preležao kovid.
„Svi su to preležali“, smeje se kum.
„Jok ja, kume“, odgovaram, a on nastavlja da se smeje.
U trenutku dok pišem oproštajni tekst od kovida, ova bolest još uvek tinja.
Novozaraženih je 699. Ništa, u odnosu na 18.000, koliko iznosi nacionalni rekord.
U bolnicama je i dalje 417 ljudi, koji imaju puno pravo da me opsuju jer pišem da je prošlo nešto što kod njih tek treba da prođe.
NJih tridesetoro je na respiratorima, o njih sam se tek ogrešio.
O četiri mrtve osobe da ne govorim.
U odnosu na to kako je sve išlo i imajući u vidu da smo masovno i bez maski (ja sa) izašli na izbore, posle kojih se situacija nije pogoršala, može se reći da se napokon, posle više od dve godine, opraštamo od ovog sranja.
Bilo, ne ponovilo se.
A ponoviće se, u nekom drugom obliku, pod nekim drugim nazivom i ljudi će se opet ponašati kao kreteni, to sad može da se stavi u definiciju pandemije u digitalnom dobu.
Neka počivaju u miru oni koji su umrli od ove bolesti i oni koji će tek umreti zbog postkovid sindroma ili dvogodišnjeg stresa i nenormalnog načina života kom su bili izloženi, a budale poput „de, skloni de“ su samo doprinele opštem lošem stanju u našoj lošoj zemlji.
Nikada ne smemo zaboraviti, mada vidim da smo već zaboravili, da je za desetine hiljada nepotrebno stradalih direktno odgovorna vlast i jako frustrira ne samo to što niko zbog toga neće odgovarati, već i to što se mrtvih maltene više ne sećaju ni njihovi najbliži.
Valjda je lakše ne razmišljati o tome.
Nisu umirali samo njihovi najbliži, nema ko nije umro. Bitno je da je prošlo. Da li je prošlo?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
