Jedva da je šest dana prošlo od kolumne „Kružni tok“, a ja već moram da pišem novu kolumnu na istu temu.
Ispostavilo se da je prošli ponedeljak označio početak pretvaranja kružnog toka „Ušće“ u Slaviju 2.0, dakle u saobraćajni pakao.
Deluje kao da su Beograđani prvih nekoliko dana pristupali kružnom toku kao slonu u savani, polako, ponizno i u pripravnosti za dodavanje gasa. Kada su jedni, drugi, a za njima i treći Beograđani overili kružni tok, rekli su jedni drugima: „Ej, ovo nije tako loše“, da bi onda i jedni i drugi i treći jurnuli sa svih strana ka Brankovom mostu…
…i izazvali kolaps. Gužva s novobeogradske strane protegnula se sve do zadnjice SIV-a, kao u danima renoviranja Gazele. Sa beogradske strane ne bi bilo toliko strašno, da ta kolona ne naleće na kolonu koja se protegnula iz pravca Zemuna, a koja naleće na prethodne dve.
Ako bi se poštovala saobraćajna pravila, niko nikada više ne bi došao iz Zemuna u Beograd ovim putem, u špicu, jer zakonima saobraćajnih manevara, uvek će pre zemunskih „kurugotočivih optimista“, u kružni tok ući novobeogradski „drumski ratnici“ i „automobilske dahije“ iz starog dela Beograda.
Vidite iz prethodnog pasusa, sve je pretilo da se pretvori u okršaj kod „kružnog tOK korala“, a onda su se na licu mesta našli bojovnici Ivice Dačića, saobraćajno odeljenje. I onda je sve stalo. Znate i sami, kada je saobraćajna zmija naročito dugačka, ispred njenog račvastog jezika naći ćemo saobraćajca.
Ovo biće povišenog krvnog pritiska, koje se, obliveno znojem, dernja na vozače, možda je imalo efekta 1965, ali u danima pretvaranja beogradskog priobalja u Dubai za bednike, na kružnom toku treba da budu barem trideset tri saobraćajca, umesto tri.
Ne znam tačno kako bi toliko pandura moglo da pomogne da se raspetlja saobračajni čvor koji je uvezan otvaranjem kružnog joka kod TC „Ušće“. Možda bi mogli da izvode striptiz za dame i gospodu za volanima, dok u beskrajnom redu čekaju da im se porodi snajka, koja još nije ni zatrudnela.
Umesto što smaram i stajem vam na muku, red je da se na ovom mestu zahvalim sponzorima današnje kolumne: umobolnim banditima koji su umislili da će tri kružna toka odmeniti jedan ceo most, beogradskim vozačima, koji su rešili da sedaju za volan u ovim teškim danima, kada vlast mora da učini da milion automobila nestane kako u Beogradu ne bi bilo gužvi…
…tu su, naravno, saobraćajci – drekavci – znojavi striperi, a tu ste i vi, dragi čitaoci, kojima se naijskrenije izvinjavam što sam vas u prošloj kolumni doveo u zabludu kako nešto što ovaploti aktuelna gradska vlast može da valja. Ne može. No, niste vi krivi.
Vi samo, prirodno, gajite poslednji tračak nade da nećete prve sede doživeti u zastoju pred Brankovim mostom, te da vam neće drugi stalni zubi niknuti dok crkavate u saobraćajnoj gužvi bez konca. Hoćete. Hoće.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.