Kružni tok

Specijalno zbog njega došao sam na kratko u Beograd, jer ja sam veliki fan kružnih tokova. Hteo sam lično i izbliza da vidim to saobraćajno čudo koje je svečano otvoreno prošlog četvrtka, u šest ujutru. Odvezao sam se tamo, očekujući da ću naleteti na zbunjene vozače koji, kako to nalažu običaji, voze suprotnim smerom u kružnom toku.

Toga nije bilo sve do pisanja ovog teksta, što će reći da su Beograđani spremno dočekali ovaj novitet, te se vešto u njemu snalaze i na pravi način idu pravo, skreću desno, obrću ceo krug oko kružnog toka, a neki to rade samo da bi proverili da li je kružni tok ispravan, da se neće pokvariti od preterane vožnje ukrug.

Nenavikli da u Beogradu išta funkcioniše, građani i novinari bili su skeptični.

Oni i ovog časa očekuju saobraćajni špic koji će začepiti saobraćajnicu, a kružni tok pretvoriti u nešto nalik onom na Slaviji, koji se u vreme popodnevnog špica pretvara u lavirint užasa, saobraćajni tromb u kom vozači proveravaju granice svog strpljenja.

Zasad toga nema na novom kružnom toku. Ovo nije sve. Nekoliko dana pre ovog, otvoren je kružni tok ispod hotela koji se nekad zvao Interkontinental, dobro, malo niže, u visini, to jest nizini hotela koji se zove Hajat.

Očekuje se da na svet dođe i kružni tok na raskrsnici kod TC Ušće i još jedan, ne sećam se gde.

Kružni tok je, dakle, do jaja. Imam, međutim nekoliko pitanja. Zašto je ovo jednostavno i efikasno saobraćajno rešenje došlo sa sto pedeset godina zakašnjenja? Bojim se da kružnog toka ne bi bilo da vlast ne pokušava svim silama da reši gužvu u najavi, koja će biti posledica sumanutog poduhvata „Rušenje tramvajskog mosta“.

E, kad most više ne bude u funkciji, počeće i gužve, koje će, bojim se, biti za Ginisa, sve da se na Brankovom mostu izgrade još četiri saobraćajne trake, a na tek uspostavljenom kružnom toku uvedu još dva kružna sprata. Zašto ne može sve da funkcioniše u ovom prokletom gradu?

Zato što njime upravlja banda nesposobnih i korumpiranih manijaka.

Protest, u stvari, ne protest nego proslava četrdeset godina od uspostavljanja tramvajskog saobraćaja ka Novom Beogradu, bila je skoro neprimetna, što je i logično, imajući u vidu opšti smor koji je nastao posle desetog avgusta, dana posle koga ništa neće biti isto.

Na žalost, u ovom trenutku ne vidim način da se spreči rušiteljski pohod na tramvajski most.

Ako se do sad niste pomirili sa činjenicom da je Beograd bespovratno unakažen, opalite sebi jedan lep šamar.

Izgubićemo most, ali smo dobili kružni tok. Moglo je i da ne bude kružnog toka, stoga mlak aplauz za gradsku vlast.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.