U danu kada se sprema nova „istorijska“ odluka Njegove Niskosti, u saradnji sa ProlupAnom i preostalim „čuvarima niske vatre“, a dan posle zapanjujuće karnevalskog kraja školske godine (imajući u vidu povod za njeno skraćenje, igranje u kolu uz trubače, te vitlanje bakljama i zastavama „Kosovo je Srbija“ bili su, čini mi se, malo too much), ne preostaje mi ništa drugo nego da se pozabavim onim što niko i ništa neće sprečiti – odlaskom na odmor.
Ima i onih za koje odmora nema – to sam ja, koji isporučujem ove kolumne svakim radnim danom, tokom cele godine i Njegova Niskost, koji je, reklo bi se, već jedanaest godina na radnom odmoru, pošto je ono što on proživljava, za razliku od onoga što mi proživljavamo s njim, za njega provod života.
Svi ostali će na odmor, neki i više puta. Toliko se ide na odmor, da je nekom palo na pamet da zbog toga prekine vikend-protest „Srbija protiv nasilja“, nekom drugom da iz istog razloga protest postane intenzivniji, a nekom trećem da građani treba da stisnu petlju i suoče se sa ovim velikim izazovom – većim i od narodnih patrola i od policije u civilu, koji ujedinjenim snagama tabaju učesnike protesta na začelju kolone – sezonom letovanja.
Evo, sad ću na prste da prebrojim koliko sam puta bio na letovanju od 1990: dvanaest puta, a, verujte mi, barem dve od ovih stavki nije trebalo da računam kao letovanje.
Dvanaest puta za trideset tri godine, pa dobro, nije loše. Ovo sada nisam brojao da bih se hvalio, niti žalio, već zato što mi je ostao značajan broj slova do kraja kolumne, koju pišem u danu tankom temama, odnosno da bih što kraće pisao onaj kretenski tekst koji pišem svakog leta: šta vas čeka u Crnoj Gori, šta vas čeka u Grčkoj itd…
U Crnoj Gori vas, dakle, čekaju Boka Kotorska i Ada Bojana. U zoni između kreću se turisti koje nemam prilike da špijuniram na društvenim mrežama.
U Crnoj Gori će vas čekati Crnogorci, ali i Srbi, Bošnjaci, Albanci, te rezultati izbora koji se tamo održavaju za nekoliko dana. Naravnoučenije: pazite kakvu vodu pijete i nemojte se baviti politikom naglas, nipošto.
Građani Srbije se, međutim, na odmoru baš i ne bave politikom, osim onih koji već treću godinu nose „ubre“ sa sobom i slikaju tu knjigu tamo gde se trenutno sunčaju i kupaju, čekajući da konačno napišem novu.
Hvala, carevi. Ima i onih koji u pesku upisuju „Vučiću izvini“, ali sada bi to moglo da bude zamenjeno sa „Vučiću ostavka“, osim ako nas ne udari munja sreće i Vučić pre sezone letovanja podnese ostavku.
U Grčkoj vas čekaju giros i Srbi, u Hrvatskoj bušenje guma, he he, malo komšijskog humora, a u Srbiji maltene nijedno planinsko mesto sa pijaćom vodom. Eh, gde su stara (dobra?) vremena, kada je Vlada davala vaučere onima koji se odluče da letuju na ovakvim mestima. Okej, kraj kolumne. Srećan put.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.