Foto: Radenko TopalovićDugo mi je gledanje televizije bilo nepodnošljivo. Bolela me glava, skakao mi pritisak, imao sam aritmije i napade panike, disao sam u kesu i radio sklekove, sve zbog ogromne količine obrazovnog, kulturnog i dečjeg programa, koji su emiteri sa nacionalnom frekvencijom bili u obavezi da emituju u iznosu od najmanje dvadeset posto svog programa.
To se bukvalno nije moglo izdržati. Ja sam džiberčina neoprana, pa mi tolike arije, simfonije, nokturna i sonate na Hepiju zaista nisu prijale.
Bilo ih je čak nula u poslednjih deset godina, ali sama činjenica da je zakon predviđao ovakvu nepriliku u TV programu, kod nas seljačkih džukela je izazivala napade anksioznosti, koji se mogu suzbiti jedino izuzetnom količinom alkohola.
Kultura je pretila sa svih nacionalnih frekvencija i zaista ne bih znao šta ću sa sobom da je pretnje ostvarila, te se na televiziji pojavila.
Dok su se emiteri junački držali, jedino je RTS 2 redovno posustajao i puštao miligrame kulture u svoj program, a miligram kulture, to vam je kao miligram LSD, može da ubije konja.
Stoga kad šaltam kanale, vršitim i držim čvrsto zatvorene oči kada naiđe RTS 2.
Oko obrazovnog programa imam određenu dilemu. Zar nije svako pojavljivanje našeg predsednika na televizoru obrazovni program?
Ja, kao mutava priglupa spodoba, upijam sve što predsednik kaže i od njega učim mnoge stvari: kako se seče parizer, kako radi leteći automobil, kako stadion od dvesta miliona evra košta četiri puta više, šta je gvozdeni determinizam i da žena treba da se tuče kod kuće, a ne u gostima.
To je obrazovni program koji volim.
Ako se pri obrazovanju misli na matematiku, fiziku i hemiju, ja sam svoje škole završio, tako da mi dodatne škole nisu potrebne.
Najvažnija je škola života, koja se uči na ulici, a na kojoj sam doktorirao.
Matematiku kad treba nekog da pokradem, hemiju kad treba da se ispeče rakija, a biologiju sa komšijinom ženom, he he.
Dakle, neka hvala.
Ovi što imaju decu kažu decu im upropastio dečiji program Jovane Jeremić na Pinku. Deca najviše vole Jovanu Jeremić i Ivicu Dačića da gledaju. Predsednika se plaše, ali predsednik i nije dečiji program, a Jovana Jeremić i Ivica Dačić jesu.
Toliko ih je Jovana očarala da više nad decom nemaju kontrolu.
Mislim decu očarala, a i roditelje očarala, tako da niko ni nad čime nema kontrolu. Jovana Jeremić u određenoj količini je korisna, ali može za decu da bude otrov.
Bolje da budu napolju i pale kontejnere.
Srećom, REM je doneo odluku da ne mora više niko da emituje ni kulturni, ni obrazovni, ni dečiji program.
Esksperiment uspeo, pacijent mrtav. Od sad će, kao i dosad, objedinjeni televizijski program na nacionalnim frekvencijama biti Vučko i Jeremićka.
Još kad Milomir Marić ne bi izgledom podsećao na uličnog filozofa iz 19. veka, koji je završio u ludnici, sve bi mi bilo potaman.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
