Foto: Radenko TopalovićNavikli ste da ovde, u zaleđu vašeg omiljenog dnevnog lista, stalno nešto majstorišem i eksperimentišem s rečima. Danas ćemo zajedno prisustvovati tekstu o utakmicama srpske necionalne fudbalske selekcije, o kojima ne znam apsolutno ništa, pa ni da su se odigrale.
Donekle lažem, pretpostavljam da smo igrali sa Špancima i da nismo loše prošli, iako je pola tima otkazalo Piksiju. Da je pola tima otkazalo Piksiju saznao sam na društvenim mrežama, jer su ga svi zbog toga zezali.
Da se nešto naopako na terenu (opet) desilo, saznao sam na Fejsbuku, gde je Igor Bugarski okačio objavu: „Da smo ustali u šest, primili bismo samo jedan gol. Da smo ustali u sedam, onda bi sto posto bilo nerešeno. A da su nas pustili da kuntavela do devet, pa mi bismo pokidali Dance, ko svinja masan džak.“
Ispod ove objave ide skrinšot vesti: „Piksi posle Danske: Umor ostavio traga, ustali smo u pet“. Iz ovoga sam zaključio sledeće: izgubili smo od Danaca dva nula, zato što se tim nije naspavao.
Imajući u vidu noćne provode po kojima su srpski reprezentativci u svim sportovima poznati širom sveta, pretpostavljam da su, pre nego što su ustali u pet, legli u četiri ujutru.
Onda su izašli na megdan uvek neugodnim Dancima, koji su ih oprali, zato što ležu u deset uveče, a ustaju u šest. Javite mi ako sam omašio rezultat. Dobro, to smo rešili.
Ostaje mi samo da shvatim o kom je takmičenju tačno reč, jer me u tome ometa izuzetan bol u uvetu koji osećam kada je reč o fudbalu, naročito domaćem.
Video sam da je naša odbegla pokrajina Kosovo odigrala meč sa Kiprom, a od rezultata je bilo bitnije to što su nevaljali Kiprani nervirali fudbalere i stručni štab naše odbegle pokrajine, transparentima „Kosovo je Srbija“ i „Kipar je Grčka“.
Da li su ove dve fubdalske velesile igrale isto takmičenje kao i Piksetovi orlići, na vama je da napišete u komentarima, koje, upozoravam vas, neću čitati.
Ej, bre, kad malo bolje razmislim, pa mi smo na upravo završenom Evropskom prvenstvu isto igrali s Dancima, ali sa Englezima umesto sa Špancima.
Ako smo sa Špancima remizirali, onda nas to, po staroj dobroj računuci, stavlja na prvo mesto Evrope u fudbalu! Ako s njima nismo ni igrali, onda ovaj pasus ipak nemojte da čitate.
Načuo sam, takođe, da se i dalje vodi javna svađa o tome ko je najbolje rešenje za Piksetovog i Oskarovog naslednika.
Vatrogasac požara na našoj fudbalskoj deponiji može biti jedino Nemanja Vidić! Ali prvo da postane gradonačelnik Beograda. Ups, upravo sam vam odao jednu od glasina koje su pratile poslednje lokalne izbore.
Vidić je, dakle, pravo rešenje za srpski fudbal. Hm, zar sve ovo već nismo već doživeli? Da li je ovo košmar?
Ima li mu kraja? Fudbalskom košmaru nema kraja, ali ovoj kolumni se upravo nazire.
Priznajte, zar nije lepše o našem fudbalu pisati i čitati, bez gledanja utakmica?
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
