Ljubičica bela 2.0

Bilo je puno sveta, prema izjavama učesnika petnaest hiljada, prema profesionalnim brojačima više od pet hiljada, svakako mnogo više nego što bilo koji politički faktor u zemlji može trenutno da okupi dobrovoljnih učesnika na javnoj manifestaciji zadovoljstva ili nezadovoljstva.

Bila je protestna šetnja do crkve, u nadi da će kopanje litijuma da izazove neku litiju, ali slaba vajda od toga s ove strane Drine.

S one strane Drine, međutim, javio se nadležni episkop Fotije, koji je, maltene se izvinjavajući što mora da koristi i zdrav razum prilikom propovedi, digao glas protiv rudarenja u našem kraju.

Glavni neprijatelj je i dalje Rio Tinto, za njim Nemačka, a za njom EU.

Da građanima totalno prokuva mozak od Nemaca, postaralo se Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, koje im je tokom „Šolcovog“ samita uskratilo pravo na slobodno kretanje, što je jednu gospođu, koja je kasnila na posao, koštalo obaranja na travnjak i stavljanja lisica na ruke pred uključenim televizijskim kamerama.

U svakom Srbinu povampirili su se Prle i Tihi, podsećajući preko društvenih mreža Švabu kako je ovde više puta prošao.

Šta fali u ovoj čorbi? Fali njen glavni sastojak, Luster.

Možda od vrućine i političke apatije niste primetili, ali Luster se trenutno nalazi u sjajnoj poziciji.

On je, naime, posle izbora na kojima je zamalo dokrajčio građane i opoziciju, vratio u život seriju „Litijum u Srbiji“, tako što je odjednom počeo da govori kako je litijum naša šansa i naše najveće bogatstvo.

Toliko velika šansa, da nam više ne treba EU. Ali, mi trebamo njoj, he he. Evo, organizovali smo odmah samit za Nemca, na kom smo mu obećali litijum.

Istovremeno, sudeći po nekim učesnicima i njihovim ekstremno desnim narativima, upleteni smo i u proteste protiv litijuma.

Uz to, visoki finkcioneri režima, u svojim „nezavisnim“ javljanjima, pouzdano tvrde da su Nemci sprečavali kopanje litijuma u Srbiji, 2021. da bi sada insistirali na kopanju.

Štagod Luster rekao, znamo da mu potpis ne znači ništa, naročito kada nije njegov, a pogotovo usmeni dogovori.

Ovaj majstor obmane na ivici je da u potpunosti zaokruži svoju ličnu političku misiju.

Potrebne su samo dve stvari – dovesti „situaciju“ s litijumom do usijanja, a onda, posle usijanja, za „dobrobit naroda i države“ reći „Okej, ne damo litijum Švabama“ i tako osvojiti srce i poslednjeg nevernog Tome, koji nije na vreme uočio sjaj Ljubičice bele 2.0.

Kada ga svi zavole, Luster će Kinezima dati da kopaju šta hoće i gde hoće, a na izbore više nećemo morati da izlazimo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.