Foto: Miroslav DragojevićU sredu, u šest posle podne, Aleksandar Vučić kakvog nikada ranije nismo videli, menjajući boju lica iz tamno crvene u ljubičastu, a pod izgovorom da se brine o svakom prigovoru svakog građanina na svaku sitnicu u svakom zakonu, prihvatio je sve zahteve protestanata u vezi sa Zakonom o eksproprijaciji i Zakonom o referendumu, zarekao se da mu je ekologija od tog jutra životni prioritet i rekao „baj baj“ Rio Tintu.
Prvi Vučićev politički poraz prenošen je direktno na svim televizijskim kanalima.
Za manje od jednog sata strmopizdio se sa nebesa u blato, u kom se bespomoćno praćakao, a da je reč o istorijskom događaju koji ćemo dugo pamtiti govorilo mi je uživanje s kojim sam ga gledao.
Svi mi, koji godinama pratimo tog manijaka na njegovom sumanutom pohodu, pitali smo jedni druge, ali i sami sebe: „Gledaš li ti ovo?“, „Šta se dešava?“, „Hoće li umobolnik ovo preživeti?“ Stari podli Vučić pristao bi možda na deo zahteva, a deo koji nije priznao iskoristio bi da posvađa organizatore blokada. Ovaj Vučić dade sve.
Posle decenije iživljavanja, laganja i spletkarenja, nije bilo lako zaključiti: „Puko je.“
Pokušavali smo da provalimo u čemu je fora.
Nema fore.
Babe koje ga vole više od unuka, dede koje bi za njega ubile, posle nedelja najgoreg vređanja pobunjenih građana na svim kanalima, sada su na svim kanalima gledali pretvaranje opakog firera u ekološku pudlicu, koja političkim protivnicima želi fer borbu na izborima.
Živi prenos Vučićeve nemoći bio je toliko ubedljiv da sam se ražalostio kad je završen.
Protest je imao dva zahteva.
Vučić je oba zahteva usvojio.
Protest je završen.
Pobedom.
Umesto blokada, u subotu će narod slaviti.
Oni koji pičkaraju organizatore blokada i koji bi da opsedaju mostove dok i poslednji batinaš ne bude uhapšen, a Vučić izvrši samoubistvo, ne shvataju da su izbori najefikasniji način da se do tih ciljeva dođe.
Borba protiv izborne krađe sledeća je stanica na putu ka slobodi.
U tu borbu treba uložiti svu demokratsku snagu. Ako popišani Vučić u međuvremenu napravi neko sranje, koje će opet isterati narod na ulicu, ta borba biće lakša. Posle javne kapitulacije, ni izborna krađa neće biti tako jednostavna.
Narod, koji je posle dva izlaska na mostove srušio dva zakona, spreman je da se po cenu života bori za svoje glasove.
Kad znaju da će ih firer na jednoj konferenciji za štampu proglasiti krivima za sve, te da ih, poput Zvonka Veselinovića, iza ćoška vreba američka „crna lista“ (važan faktor u prekjučerašnjem „događanju Vučića“), njegovi saučesnici više nemaju nekadašnji kapacitet za silovanje izbora, premda ih nipošto ne treba potcenjivati.
Demokratska opozicija i građani pred sobom imaju nešto lakši zadatak nego pre dva dana – svi zajedno na izbore, protiv načete zlikovačke hunte. Vraćamo Srbiji demokratiju. Do pobede.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
