Lov na veštice

Može.

Evo je: „U svoje i ime Kesićevo i Bursaćevo, najoštrije osuđujem napade albanskih ekstremista na Srbe na Kosovu, ma kog godišta bili, a posebno na decu i to na pravoslavni verski praznik. Kesić, Bursać i ja očekujemo da se taj zločin najoštrije kazni, a da Vlada Kosova i KFOR povedu računa o bezbednosti srpske manjine, kao i o naoružanim mentolima, koji bi, motivisani etničkom mržnjom, Srbe mogli napadati.“

To bi bila kolumna o tome.

A sad kolumna o ljudskom govnetu, koje je ispalo iz dupeta zvanog „Srpski svet“, a koje je bilo muza, kako za kolumnu iznad ove, tako i za ovu.

Naime, ova je džukela, podrugljivim načinom obraćanja, na potpuno neprimerenom mestu (uvek je tu moj inboks, pa se izvolite javiti tamo), a o jednoj veoma ozbiljnoj stvari, pokazala da mu je ponajmanje stalo do zdravlja kosovske srpske dece, a mnogo više do toga da li ćemo Bursać, Kesić i ja osuditi divljački napad na njih.

Ova vucibatina je, štaviše, pokazala izvesnu zverinju slast provocirajući me javno, kao da mu je drago što se napad na Kosovu desio, kako bi imao u koga da upire svoj umobolni prst.

Zato je ova kolumna duža od one iznad, za koju je dovoljan samo jedan pasus.

Za ovu skotinu bilo bi malo i duplo više slova od onoliko koliko imam na raspolaganju, ali zahvalan sam mu na prilici koja mi se ukazala da pokažem šta to Bursaći, Kesići, Vidojkovići i njima slični zapravo rade.

Ukazujemo na srpske klonove albanskih naoružanih fašista, na smeće u svom dvorištu, a pošto ga je dvorište puno, onda mora puno i da se čisti.

Pritom, to radimo svesni posledica, jer, u nedostatku sredstava i hrabrosti za napadanje civila drugih nacionalnosti, ovi zločinci jedva čekaju svaku priliku da, ohrabreni od strane svojih političkih ideologa i vlasnika, navale na „domaćeg neprijatelja“.

Pored toliko domaćih izdajnika, kojima je rusko govno slađe od srpske pite, makar smo to obeležje skinuli sa grbače – ali ostali smo domaći neprijatelji – neko za koga se „podrazumeva“ da neće osuditi pucanje na srpsku decu, što je idealna prilika da se pripuca na nas i uopšte ne preterujem kada ovo pišem, jer mete su nam već iscrtane, a naši „gresi“ bezbrojni, tako da nam je sudbina zapečaćena, ako bi se ovakav monstrum o tome nešto pitao.

A približavamo se danima kada će se takav nesoj pitati i za mnogo više od toga kako unapred presuditi Bursaćima, Kesićima i Vidojkovićima zbog naših unapred predviđenih „nedela“.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.