Mali i veliki kašalj

Naravno, krivo vam je, kašlju svi koje znate, od ukućana i kolega na poslu, do osoba za kasom i šalterom.

Dok sedite na WC šolji i bez kašljanja razmišljate o udaljenim galaksijama, iz svetlarnika čujete hor komšija koji veselo kašlju, pa i iskašljavaju, kako je ko u mogućnosti.

Bili ste i u tramvaju, više puta, u kome svi kašlju, a vi cvrc.

Osećali ste se kao gubavac, pa ste pokušali da se nakašljete na silu, ali nije to to.

U odnosu na njihov srpski kašalj, zreli, suvi, sa krvavim ili zelenocrnim ispljuvkom, vi ste bedni plagijator, a po njihovim pogledima možete provaliti da će vas, ako nastavite da kašljete na silu, izbaciti na sledećoj stanici.

Uzrok kašlja u Srbiji može biti sve.

Pre svega zagađen vazduh. Kada na aplikaciji piše „349 ljubičasto, čvrsto zatvorite prozore i nikud ne idite“, vaši sugrađani odmah izađu napolje, jer kad će da se kupi gumica za slavinu koja curi poslednje tri godine, ako ne po „ljubičastom“ vazduhu.

Em pazare gumicu, em zarade i kašalj.

Čak i kad je vazduh čist, tu su ambrozija, polen i ostali agensi, koji mogu biti od pomoći za kašljanje. Nekada je za kašljanje dovoljan i bilo kakav vazduh, sve dok je suv, a i kad je vlažan, iskašljavaće se ono što se tom prilikom slije iz sinusa u grlo.

Tu su, onda, pljuge. Kad sam bio u inostranstvu, svi su se čudili – šta, vi ne pušite, da li ste sigurni da ste Srbin, pitali su me.

Pa, pola Makedonac, a pola drugosrbijanac, objašnjavao sam im, a oni su klimali glavama, razumevši me.

Možda ličim na Srbina, ali ono što me odaje je to što ne pušim, pošto svi Srbi puše, pre svega da bi kašljali.

Od poja jutarnjih ptica lepša muzika je komša koji se davi od pušačkog kašlja, pa vam onda pljune na terasu, a njegova braon pušačka šlajka dođe vam kao dar sa neba, preciznije sa četvrtog sprata.

Ukoliko ste preležali kovid, vi ste pravi srećnik i profi kašljač. Kašljete već mesecima, čak godinama i nikako da prestane.

Sa ponosom zaključujete: „Jebote, kašljaću dok ne crknem.“ Pošto kovid, međutim, više nije u trendu, Srbi, majstori za vraćanje u život iskorenjenih bolesti, poput sifilisa, vratili su u život i veliki kašalj. Super fora, odraslima ništa, jedino malom može nešto da se desi.

Pa šta, mora odmalena da nauči da je kašljanje u Srbiji ono što je nekad bio fudbal – razonoda za svakog.

Nekada i nema vidljivog uzroka. Najveći srećnici samo odjednom počnu da kašlju, a nemaju pojma zašto. Nemaju pojma pre svega zato što se „kod doktora ide samo ako je urgentno“, a kašalj nije urgentan, on je u Srbiji blagoslov.

Ukoliko sam zaboravio neke od uzroka kašlja, to je bilo da ne bih počeo nehotice da mračim.

Veselo kašljite i dalje, naročito drugima u lice, a pogotovo onima koji ne kašlju.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.