Marić protiv Marića 1Foto: Miroslav Dragojević

Pošto su nameštenom privatizacijom skoro svi lokalni mediji prestali da postoje, vrata ka naduvavanju sopstvenog lika i dela neprekidnim trtljanjem na strogo kontrolisanim sredstvima javnog informisanja bila su širom otvorena za Aleksandra Vučića.

Milioni vanrednih konferencija za štampu, milijarde ekskluzivnih gostovanja, trilioni vanrednih intervjua i obraćanja, Vučićevo su najveće dostignuće tokom njegove vladavine ovim jadom i bedom.

Bilo je svetskih lidera koji su brbljali satima, ali to su radili na krilima svojih revolucija, ratova i pučeva, jedino ovaj naš leti na krilima svog svakodnevnog javnog klepetanja. To je impozantan uspeh – da si ništa, a onda, upornim hvalisanjem samoga sebe, postaneš sve.

Nije on to sam smislio. Neko mu je rekao: „Trajaćeš samo dok lupetaš po televizijama“ i za divljenje je koliko verno on ovu instrukciju prati.

„Da bi to šljakalo“, taj isti je dodao, „niko javno ne sme da zucne protiv tebe!“ Tu leže koreni Vučićevog divljačkog gušenja svih kritičkih glasova, čak i kad dolaze u vidu marginalnih podkasta ili praktično nevidljivih tvitova. Pokvarena rulja, koja vrlo dobro zna šta se dešava, pažljivo prati borbu između gorostasa od papira i njegovih minijaturnih kritičara, beležeći svako nekažnjavanje neposlušnih kao znak Vučićeve slabosti.

Upućeni vele da se predsednik isključivo bavi time gde će nastupati, šta će tamo lupetati, te kako će kazniti one koji su se usudili da ga javno kritikuju. To tako može neko vreme. A onda prolupaš.

Sada se nelazimo u „prolupaš“ fazi. Istrošen, ranjiv i paranoičan, Alek će divljački izujedati svakog ko ga kritikuje, a slučaj Milomira Marića govori šta će se desiti ako se firer istripuje da se neko okrenuo protiv njega.

Marić, jedan od najvernijih medijskih sluga Aleksandra Vučića, na kvarno je uslikan u nekoj kafani kako komunicira sa Mlađom Đorđevićem. Fotka je objavljena na portalu Direktno, a Vučićeva mašinerija je u roku od odmah rastrgla Milomira, novinara od plastelina, koji je, kakav je, možda i sam o sebi pisao pljuvačke tekstove: „Pvedsedniče, došao je za sto, da mi pveti tužbom“, pravdao se Marić, „Evo, šefe, ne movaš ti, ja ću samoga sebe da ispljujem, ja to dobvo vadim.“

Koji blam. Potrošiti svu tabloidnu municiju na jednog od glavnih medijskih saveznika. Kad je shvatio da je nasankan, te da je Marić ipak onaj stari, dobri, Vučić se pozvao u „Ćirilicu“, kako bi glupim fazonima i milion prvim maratonskim bulažnjenjem pokušao da ispravi nepravdu prema Milomiru. Pokvarena rulja ovo je uredno zabeležila kao predsednikovu slabost. „Marić radi za Dačića“, „Dačić radi protiv Vučića“, odmah su krenuli abrovi, ali ne javno, nego tamo gde je za predsednika najopasnije, u pola glasa, po celoj Srbiji.

Novinari, čuvajte se.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari