Marko, donesi nam spomenik

Spomenik sam po sebi i nije tako loš – izgleda kao Koraksova karikatura koja drži masku iz filma „Vrisak“, što je zapravo odlična fora, jer može da se protumači kao da je „balkanski kasapin“ posthumno skinuo masku i sad svi možemo jasno da vidimo njegovo pravo lice.

Onaj koji je spomenik klesao i dizao svakako nije imao na umu ovakvo tumačenje. Poruka koju nosi ovo „umetničko“ delo jeste: „I uživo i iz groba, glave vam seče Sloba“, pošto onaj ko veliča Miloševića verovatno sve nas koji smo bili žrtve njegove tiranije vidi kao tu jezivu glavu koju Koraksova moskovska karikatura drži u ruci.

Spomenik je otvoren u prisustvu Putinovih noćnih bajkera i Marka Miloševića. Da, Marka Miloševića. Milošević je ovom prilikom dao i izjavu za javnost na ruskom jeziku i, moram da priznam, uznemirio sam se više nego da je izjavu dao njegov otac. Ruski sam učio u osnovnoj, što će reći u prvom srednje sam ga skroz zaboravio i nisam se potrudio da razumem šta je imenjak rekao.

Nije ni važno šta je rekao. Dovoljno je što je bio tu i govorio. Šta može da kaže? Da mu je žao zbog svega? Da se izvinjava žrtvama ratova koje je njegov otac izazvao? Da se izvinjava građanima Srbije koje je njegov otac terorisao? Ne verujem da on tako vidi stvari. Oni koji su porodicu Milošević sklonili u Moskvu na Slobodana gledaju poput Putina – ne kao na krvoločnog diktatora, već neustrašivog borca protiv „zapadne hegemonije“.

Marko se, dakle, nije izvinio. Pretpostavljam. Gledajući ga uz aritmiju, pustio sam da njegove reči prolaze kroz mene, a da umesto njih govori njegov vajb. Stekao sam utisak da je zbunjen, malo manje spomenikom, a nešto više prilikom da javno nastupa. Zbunjen je verovatno bio i zato što je na nesvesnom nivou osetio koliko u Srbiji ima više onih koji bi mu se radovali da u nju ujaše na belom konju od onih koji bi ga psovali.

Marko, sve je isto, samo „njega“ nema. Da sedneš u avion i doletiš ovamo, kvota je 1.1 da ne bi bio zadržan u pritvoru. Uzeli bi ti izjavu u policiji, možda i u tužilaštvu, pustili bi te da se braniš sa slobode, ako bi uopšte utvrdili da bilo kakvoj optužnici protiv tebe ima mesta, a onda bi te poslali u Narodni pokret za državu, da budeš član broj dva, posle NJegove Niskosti.

Ne znam da li Marko Milošević ima takvih ambicija, ali u najboljim je godinama za povratak, a Srbija u najgorim od petog oktobra, tako da se sve manje-više lepo poklopilo. Ako dolaziš, imenjače, slobodno ponesi i spomenik sa sobom, pa biraj gde ćeš da ga posadiš.

Napišite u komentarima šta mislite, kako bi Srbija dočekala Marka Miloševića.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.