Marti Misterija, naš Indijana Džouns

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Bar jedna normalna tema bez pljuvanja,ja još uvek čuvam svoju ogromnu kolekciju Modesti Blejz i nešto manju Alan Ford,a za kolumnu,pa i ćorava koka ubode neko zrno.

2. Da, osamdesetih smo svi čitali i voleli najviše Zagora, Bleka i, naravno, Martija Misteriju.
   Marti je bio pravo otkrovenje i inspiracija za dalji put u nauku.
   I ja sam imao milion stripova, od kojih je većina nestala…
   Kad sam video da će se to desiti i sa Misterijom, nisam to dozvolio i do današnjeg dana sam sačuvao prvih 14 stripova. Pošto se nalaze na tavanu, moraću da proverim u kakvom su stanju, i da li uopšte još postoje.
   Pozdrav!

3. Čitali i pročitali i strip i kolumnu.

4. Meni je čar Mister No-a je bila u tome što on jedino nije poginuo. Sve ostalo mu se desilo, tako da je imao formu sposobnog, ali na kraju krajeva, običnog čoveka koji eto ima uzbudljiv život (a uz to je i pilot). Nije imao ni jednu „supermoć“ nao ostali junaci. Ken Parker mu je po tome bio sličan.

5. Objavi li sta samo tri komentara a ostale pod cenzuru,to da Vidojko i njegovi puleni ne vide sta vecina misli o njegovom,,radu“,drzite jadnika u laznoj nadi.

6. Marko je ipak još u fazonu mirka i slavka – nikad robom , hahaha

7. Moj čovek Marko.

8. Lepo podsećanje, i odavanje zaslužene počasti preminulom tvorcu MM. Jedini strip iz tog vremena koji povremeno mogu da pročitam u ovim matorim godinama je Ken Parker (zbog crteža), Alan Ford uporno pokušavam ali mi nije isto. Ono što nije izbledelo niti će je naravno Korto Malteze.