Mladi i bogoslovlje

Vele vesti, dalje, da su budući brucoši uglavnom najbolji đaci gimnazija, a da se za Bogoslovski prijavila svega trećina đaka Srednje bogoslovske.

Što se đaka Sredenje bogoslovske tiče, vrlo je moguće da su dosadašnjim školovanjem sebe već dobro napunili bogoslovljem, pa sad mogu da upišu Višu turističku, šalim se, Pravni fakultet, naravno, jer ako su negde potrebni isterivači đavola, to je ta zgrada.

Kad je reč o gimnazijalcima, poznato je da su to opšteobrazovana deca, koja tokom srednje nisu ni na koji način usmerena, osim što su ih država i društvo jasno usmerili ka činjenici da samo Bog može u životu da im pomogne, pa su se odlučili za prečicu i umesto policijske akademije, te prizivanja Boga kad nagaze pogrešan narko-kartel, odabrali Bogoslovski fakultet, direktnu injekciju božije pomoći, takoreći kartel bogoslovlja.

Pošto će se na fakultetu napuniti Bogom, izaći će međ’ narod i tražiti mu pare. Šalim se, naravno, narod sam od sebe daje pare, nekada i ne znajući, pošto ume lep deo budžeta da se secne za pripomoć bogoslovlju.

Dakle, po završetku fakulteta, izaći će međ’ narod i širiti bogoslovlje, odnosno pravoslavlje, to jest, svetosavlje, kao sveštenici, možda i veroučitelji, a vrlo v

erovatno oba.

Jasno je da su našem narodu hrišćanska učenja preko potrebna. Sve manje njih zna šta znače rečenice „Ne poželi što je tuđe“, „Ljubi bližnjeg svog kao samoga sebe“ (bližnji nije samo kumašin koji pere pare, nego bilo ko, da, da), „Ne ubij“, „Ne kradi“ i tako te neke osnovne hrišćanske smernice, koje su se, ko zna kako, našem narodu otrgle i pobegle nekom drugom narodu.

Situacija je toliko teška da bi Bogoslovski morao da razmisli o tome da duplira broj brucoša već i ove godine.

Kakve veze što nema dovoljno učionica, mogu da sede u džipovima ili limuzinama nekih od vladika i prate nastavu preko interneta.

Šalim se, naravno.

Niko, osim vladike, ne sme da seda u vladikino veliko crno auto, osim po vladikinom ličnom pozivu, a taj poziv neće biti na praćenje nastave.

Budući studenti mogu da uče bogoslovlje u praksi, na svakom koraku.

Mogu da idu po grobljima i podsećaju prisutne (žive) da nije baš hrišćanski toliko krkati i šljemati na parastosu.

Mogu da budu crkvene računovođe.

Mogu da izlaze na mesta svakodnevnih svirepih zločina i tamo osete dah našeg najvećeg neprijatelja, nečastivog, a diplomski, zna se – egzorcizam na Andrićevom vencu.

Šalim se, naravno.

Zabavno studiranje i lep automobil želim budućim bogoslovima.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.