Moja drugarica Kruna Una

Ne znam damu, ali mi se činilo da je krindžovala tokom celog ovog skeča, ili sam možda krindžovao ja, jer cimati studentkinju FPN da diže suknju u programu uživo, na nacionalnoj frekvenciji, pa makar ispod bio i pancir, doživljavam kao mobing i mizoginiju, a Krunu sam okarakterisao kao Marićevu žrtvu.

Nenad Kulačin i Biljana Stojković nisu bili tako sažaljivi, ocenivši da je Kruna gospodarica svog života, te da ne mora sa đavolom tikve saditi, radi uspona u karijeri.

Ko poznaje Milomira taj zna da su njegovi potčinjeni, a i gosti, zapravo njegove žrtve.

Karakteristični cinizam i smisao za humor iz kanalizacije nikoga nisu poštedeli, pa ni mene, dok sam kod njega još gostovao (poslednji put, 2016, u epizodi „Ćirilice“ poznatoj i kao „Ispad Jelene Milić“), jer je Marić redovno lagao (šalio se) kako sam lično odgovoran za lansiranje u orbitu Stanije i Soraje.

Poznajući ga duže nego što je Kruna na planeti, prepoznao sam možda i nešto što ona nije, mada delovalo mi je po njenom glasu tokom „dizanja suknje“ da ipak jeste.

Ono zbog čega je Kruna Una moja drugarica je njena Instagram objava, koju u celosti prenosim: „Ne treba niko da me brani od Milomira Marića, ja uživam dok me on zasmejava…

… Iznenađena sam kakve je političke dimenzije dobila naša bezazlena šala, koje nema ni na jednom od naših YT kanala.

Niko nam ne može oduzeti pravo da se šalimo i zabavljamo, šala je interna i poslužila je boljoj atmosferi u studiju.

Teško onom ko nema smisla za humor.“ Pa smo onda tagovani Nenad Kulačin, nova.rs i ja.

Posle snimanja 300. epizode, ovo nam je došlo kao druga torta.

Pošto se našim podkastom bave isključivo režimski tabloidi koji nam crtaju mete, ovakvo priznanje sa nacionalne frekvencije, pa još tako pristojno sročeno, pa još u sredu u ponoć, nije mi ostavilo drugog izbora osim da se Kruni Uni u inboksu zahvalim i obećam joj ovu kolumnu.

Ona mi je poruku lajknula, a međusobno smo se zapratili. Smeta mi, ipak, vizija kako joj trol Milomir čuči na ramenu i diktira šta da napiše.

No, to su moje traume i ništa od toga, ni Milomir, ni moje traume, nema veze s time ko je zapravo Kruna Una.

Pre pisanja teksta sam je izguglao i na portalu Bljuc naleteo sam na priču o tome kako je sa dvanaest godina pobedila Burkitov limfom.

Dalje nisam istraživao.

(Bon)Ton kojim se Kruna obratila jednom satiričnom podkastu, tako neuobičajen za „drugu stranu“, dokazuje da tamo nije svako đavo.

Kao što ni „naši“ nisu svi odreda anđeli.

U Milomiru, doduše, tri đavola čuče.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.