Mojne se ku*čimo

Pred izbore koje će Tramp izgubiti išao je u Belu kuću da sedi na hoklici i podrži gubitnika.

Sa početkom pandemije proglasio je predsednika Kine za svog drugog brata, a usput im je izdelio nekoliko rudnika i prepustio izgradnju auto-puteva.

Promena američke politike prema Kini koja je došla sa Trampom ne samo da nije prestala da važi njegovim odlaskom, već je eskalirala u opasno prebrojavanje ko ima više ratnih brodova.

Mesecima je Zapad upozoravao da Rusi pripremaju vojnu invaziju na Ukrajinu, a Sašica… eh, da se makar pravio blesav, nego je uleteo u projekat stvaranja „Srpskog sveta“, a vi pogađajte ko ga je na to napalio.

Taj isti napalio je Milorada Dodika da preti otcepljenjem Republike Srpske od BiH.

Taj isti naoružao nas je do zuba i ko zna šta je još šaputao Sašici, u skladu sa svojom novom doktrinom „Rusija će vojskom tamo gde vidi da može“.

I onda je počela rusko-beloruska invazija na Ukrajinu.

Čak ni Švajcarska nije neutralna u ovom sukobu, a Srbija je ostala jedina zemlja u Evropi koja nije osudila agresiju. Bogu hvala, makar smo izdali saopštenje u kom „poštujemo teritorijalni integritet svake zemlje, pa i Ukrajine“, sankcije Rusima naravno ne možemo da uvedemo, pa zar ne vidite koliko se duboko Sašica uvukao Putinu? Na bezobzirni ruski blickrig Zapad očekuje jači odgovor.

Karl Bilt je zaključio da smo sami sebe isključili iz procesa priključenja EU.

Zelenski i njegovi Ukrajinci su postali globalni simbol junačkog otpora, dobrovoljci Ukrajincima pristižu sa svih strana, a zemlje bivšeg Varšavskog pakta prve su počele da im šalju vojnu pomoć, Putin se dohvatio za nuklearne projektile i ovo je pravo mesto za zaključak kako je i naša pripizdina u opasnosti da bude uvučena u konflikt.

Kosovo* se plaši da ne iskoristimo situaciju i tamo uletimo sa ruskim naoružanjem, Hrvatska je digla borbenu gotovost, šta mislite zbog koga? Srbija se polako pretvara u idealnu metu za lokalnu odmazdu zbog onoga što se dešava Ukrajincima.

Komšijama i bivšoj braći pun je kufer zamrznutih konflikta, „Srpskog sveta“ i „ruskog uticaja“ i skoro svi su članovi NATO.

A mi smo im nadohvat ruke. Samo fali da se neko isparanoiše kako će ruski tenkovi protutnjati pored Orbana i završiti u Srbiji, gde će biti dočekani buketićima visibaba.

Pravi je trenutak da kažemo mir, mir, mir, niko nije kriv i izbegnemo potencijalni opšti pičvajz, u kome tradicionalno najebemo.

Vredi li žrtvovati sve zbog manijaka koji zvecka atomskim bombama i Ukrajinu pretvara u froncle? Sašica, naizgled, pokazuje znake razuma i treba ga ohrabriti da tako i nastavi. Samo da opet ne ratujemo. Ako to i dalje zavisi od nas.