Most

Štošta vezano za naprednjački beogradski projekat delovalo je nestvarno, ali se desilo. I rušenje mosta je delovalo nestvarno, ali upravo počinje.

Vlada Srbije je u novembru 2021. sa bankom BNP Paribas SA potpisala ugovor o kreditu od skoro osamdeset miliona evra, da bi srušila stari i izgradila novi most. Četvrtog novembra u skupštinsku proceduru ušao je Predlog zakona o potvrđivanju ovog kredita.

Most su, usled nedostatka mostova u Beogradu, podigli nacisti. Služio je isključivo tome da njihovi tenkovi, topovi i pešadija pređu preko Save. Toliko je zla počinjeno nacističkim prelaženjima preko ovog mosta da ga je, možda, sa izgradnjom novih mostova, trebalo odavno srušiti. Sa izgradnjom Novog Beograda, stari most je, ipak, dobro došao glavnom gradu.

U epizodi „Povratka otpisanih“ koja nosi isti naslov kao ovaj tekst, učitelj Miladin Zarić, usred razmene vatre između dojučerašnjih okupatora i oslobodilaca, odlučuje se na herojski poduhvat, šunja se do mosta, seče žice i sprečava nacističko miniranje, što omogućava dalje gonjenje neprijatelja, bez odlaganja.

Deset godina pre snimanja ove serije, „Politika“ piše kako je deminiranje mosta zapravo bila brižljivo planirana i uspešno izvedena operacija Crvene armije, zbog koje su dva crvenoarmejca i odlikovana. Šta god da je istina, ostaje činjenica da je most iz simbola zla, tom diverzantskom akcijom, pretvoren u simbol oslobođenja Beograda.

Naprednjaci su zapeli da ga sruše, po svaku cenu (osamdeset miliona vaših evra), tako da je on danas i dalje simbol pobede nad fašizmom, ali sutra, kad ga ne bude, biće nevidljivi spomenik bahatoj bandi, koja ruši sve pred sobom.

Budimo i mi praktični, a ne emotivni, u ovom trenutku. Ostavimo Zarića, naciste i Crvenu armiju u 1944. i zapitajmo se da li je baš neophodno zavući nam ruku u džep da bi se ovaj most srušio, a drugi podigao. Jel u državi sve na svom mestu, pa je ovo skupo šminkanje grada upravo ono što nam treba? Da li Beogradom saobraćaj teče bez problema, tako da se privremeni nedostatak jednog mosta neće ni osetiti?

„Ekonomski tigar“ je toliko moćan da ima viška para za takvo iživljavanje? Ah, ne, para nema, nego moraju biti pozajmljene, odnosno građani Srbije opljačkani, da bi tzv. „Beograd na vodi“ bio onakav kakvim su ga zamislili ludaci koji su ga izmislili.

Budimo realni, ukoliko se neko čudo ne ispreči, most je gotov. Kad ga sruše, ne treba da ga premeštaju, jer on ima vrednost samo ako ostane tu gde jeste. Bolje je prodati ga kao staro gvožđe, pa da neka vucibatina bude dobra i na tom dilu.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.