Mrak crne rupe

Usled bezidejnosti onih koji su preuzeli na sebe kanalisanje narodne ogorčenosti zbog masovnih ubistava, stigli smo dotle da je, dva meseca kasnije, hit fotografija sa „protesta protiv nasilja“ ona na kojoj se dve cure smeju, a jedna od njih drži transparent na kome piše „Nasilje je što ne znam ka’će bus“.

Ništa ne govori tako o stanju u društvu kao ta slika i oduševljenje njom dela onih koji idu na proteste. Posle dva meseca sve prođe, pa tako i onaj intenzivni osećaj revolta nakon masovnih ubistava u „Ribnikaru“ i Mladenovcu. Posle dva meseca vikend-protesti nisu postigli ništa, a samim tim što nisu postigli ništa, zapravo su postigli da se njihov povod relativizuje i padne u zaborav.

Dva masovna ubistva, koliko god sebe ubeđivali u suprotno, polako postaju deo naše prošlosti, što nas dovodi u stravičnu situaciju da potencijalni zločini koji bi se mogli desiti u budućnosti, budu doživljeni kao nešto ne toliko nenormalno za Srbiju.

S druge strane mraka, u mrklom mraku, situacija je još mračnija. Pošto pratim izveštavanja režimskih tabloida, uočio sam svakodnevne izveštaje o ubici iz „Ribnikara“, kao njihove udarne vesti.

„Dobro obavešteni izvor“ svakodnevno ima dojave iz psihijatrijske ustanove u kojoj se ubica nalazi. On sa tabloidnim redakcijama do detalja deli u kakvom je ubica stanju, šta je pitao, šta je rekao, kako se ponaša, kakve se mere predostrožnosti sprovode kako „ne bi naškodio sebi ili drugima“ i tako dalje, iz dana u dan. Naravno, ispod ovakvih vesti su komentari, uglavnom preko stotinu njih, gde se može meriti raspoloženje tabloidnih čitalaca.

Devedeset odsto komentatora tvrdi da ubica ne sme nikada da se nađe na slobodi, a retki koji pokušaju da se usprotive ovakvom gledištu, dobijaju javne packe i desetine minusa na svom komentaru. O ubici iz Mladenovca, pak, nema nikakvih vesti, ne računajući incident u kom je izlomio svog cimera. Ponešto o njegovoj porodici, ali o njemu ništa. Zašto se ovo dešava, možemo samo da nagađamo, a pošto je tema izuzetno pipava, ne bih da nagađam.

Hteo sam samo da upozorim. U režimskim tabloidima nikada se ništa ne objavljuje slučajno. Sve je deo neke kampanje. Svakodnevno izveštavanje o ubici iz „Ribnikara“ možda „samo“ predstavlja lov na klikove, ali je možda reč i o opipavanju pulsa, a zatim i pripremi javnosti za nešto što će se desiti, možemo samo da nagađamo šta.

Ne smemo potcenjivati mrak crne rupe u koju se Srbija pretvorila.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.