Najbrža je bila premijerka

Počeo sam da treniram boks, pa sam već u trećem osnovne svakoga ko me je zajebavao zbog rupe s lakoćom nokautirao. Zbog toga sam bio izbačen iz sedam škola. Vodili su me kod doktora, snimali su mi glavu, ali rešenja misterije nije bilo. Rupa ko rupa. Gurao sam plastelin u nju, ali bi se ubrzo sušio i ispadao. Isto je važilo i za flastere koje sam preko nje lepio.

Ćale je jednom dužniku oteo pekaru, pa ju je poklonio meni, da imam čime da se bavim, kad već nemam školu, a imam rupu. Ispostavilo se da sam talentovan da nađem dobrog, a jeftinog pekara, koji pravi vrhunske kifle i burek. Više me nisu zvali Đura Rupa, nego Đura Pekar, delom zahvaljujući i tome što sam pustio bradu, koja je donekle prekrila rupu.

Učlanio sam se u stranku i napredovao, koristeći svoje bokserske veštine na vlasnicima placeva, koji su se opirali investitorskom urbanizmu. Iste veštine koristio sam da naplatim dugovanja onima koji bi „zaboravili“ da procenat od plate vrate stranci.

Jedne večeri, nas nekoliko nalazilo se u sedištu stranke. Bio je tu i Ludak, vlasnik televizije, koji je u stvari bio narkoman, ali je voleo da ga zovemo Ludak. „Ček’, ček’, šta ti je to na bradi, Đuro?“, zainteresovala se ta našmrkana budaletina. „Pazi se da ne popiješ nokaut“, upozorili su ga, ali on mi se uneo u bradu i šmrkćući osmatrao rupu.

„Ljudi“, graknuo je Ludak, koji se tripovao i da je pronalazač, „dajte mi jedan fleš!“

Najbrža je bila premijerka, jer je ona u tom didžital fazonu. Dodala mu je fleš, a Ludak je pažljivo počeo da mi ga gura u rupu. Taman sam krenuo da ga nabodem, kad mi se pred očima ukazao folder FILMIĆI. Ne znam kako, kliknuo sam na njega, a tamo je bilo sto dvadeset osam video klipova. Neverovatnom brzinom sam ih otvarao – sve sami lezbejski pornići.

„Ljudi, pa on ima urođen USB drajv u glavi!“, vrištao je Ludak, a premijerka je, shvativši da vidim šta joj se nalazi na flešu, hitro istrgla spravu iz mene.

„Jel si stvarno sve video?“, pitala me izgovarajući „o“ umesto svih samoglasnika.

„Ovaj, da…“, odgovorio sam, sav zbunjen.

„Čoveče, brutalno!“, oduševila se. „Od sutra ćeš biti direktor eUprave!“

„To, bre!“, obradovao se Ludak, „Dajte još gudre na sto!“

Dok su se drugi vakcinisali protiv kovida, meni su aploudovali antivirus programe. Kako je brzina USB drajva 2.0 postala prevaziđena, tako se i moja rupa automatski apgrejdovala na USB 3.0 superspeed.

Trenutno sam u pritvoru FBI, gde mi sa interne memorije, kroz rupu, daunlouduju terabajte i terabajte podataka o nameštenim tenderima i tokovima prljavog novca. Bolje Đura Drukara, nego Đura Mardelj. A sve je bolje od Đura Rupa.