Najmračnije je pred mrkli mrak 1Foto: Radenko Topalović

Zahvaljujući broju ljudi koji su otišli u šetnjicu do Gazele, zbog neispunjenih zaheva kojima se ništa ne rešava, sve i da budu ispunjeni, neki odvažni građani ocenili su da se „režim usro“. Sa strane se to baš tako i ne vidi.

Vidim da se režim upišao. Od smeha, ProlupAna Brnabić na primer sprdala se sa nesrećnim građanima koji su lutali beogradskim ulicama, da bi pripretili kako će idućeg petka lutati u nešto manjem broju, a narednog petka društvo će im praviti i horde zla Njegove Niskosti.

Svi pričaju o njenoj fotomontaži kao o jednoj od najgorih stvari koje je srpska javnost ikad ugledala, a njen čarobni osmeh na prelijepom licu odiše zadovoljstvom što se svi zgražavaju, ali niko ne pominje njenu političku odgovornost.

Njegova Niskost uživa u istorijskom trenutku. Slavodobitno, on ide okolo i ne da. Ne da Gašića, e baš neću, može mi se, a zašto da dam Gašića, kad već sebe ne moram da dam, Ide okolo i, kako bi Srbi rekli, kurči se, presrećan, jer njegovu odgovornost niko ne traži, njegovu ostavku niko ne očekuje, konačno je sve na svom mestu.

Ne u smislu da je sistem proradio, Njegova Niskost se naprasno uklopila u svoja ustavna ovlašćenja, pa se tek poneki šrafčić u vidu Zekičke ili Vulina malo razlabavi, ne – on je toliko utekao van sistema i van svih ovlašćenja, da je njegova ostavka nešto što se ne dovodi u pitanje, tačnije, niko ne postavlja to pitanje.

Uspeo je. Postao je Tito sa Aliekspresa. Svačija se ostavka traži, on „ne da“, a njegovu niko ni ne sme da traži, zamislite kako bi se onda tek onda naljutio. Divna gospoda, zadužena za internetsko peglanje mrtvih, horski urla da ljudi koji protestuju politizuju tragediju, ko kaže je za tragediju odgovoran režim, odmah dobije ocenu da sprema državni udar, a ko se usudi da Njegovu Niskost označi kao krivca za sve što se u zemlji dešava, taj popije etiketu lešinara, a od dvoje sam čak saznao da sam ja kriv za masakre od 3. i 4 maja.

Joj, koliko mi je drago što ne moram da dišem isti vazduh sa Brnabićkom, Njegovom Niskosti i njihovim hordama zla, kojima je bitnije da odrade stranački zadataka, nego to što će možda neki trinaestogodišnjak njih ili njihovo dete napasti sekirom ili bacačem plamena. Nije samo vazduh u Srbiji zagađen, zagađeni su ljudi.

Kako seješ tako žanješ, po jutru se dan poznaje, neki mučenik je smislio još sto jednu poslovicu koja se da primeniti na ovaj istorijski trenutak i džaba mu pos’o. Nema ko ni da izrekne neku od njih, a kamoli da o njima razmisli. Sledeći put biće vas još više. Dobro. To je dobro. To je lepo. Lepe su slike iz dronova, Reke ljudi u dostojanstvenoj tišini u šetnji ka autoputu, da bi im pretila policija, ah da i da bi deca Srbije bila bezbednija. Šetnja je sama po sebi zdrava, ali da li spasava živote? Svakako utiče na dobro raspoloženje režima.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari