Najsporednija stvar na svetu

Ali, ni tu nije u prvom planu fudbal, već naša nacionalna sramota. Najpre smo opet mogli da vidimo vraga kako maleriše igrače u avionu, a snima ga vragov dvojnik. Vrag je lupetao koješta, razmišljajući ko zna o čemu, a njegov tim ga je gledao poluzainteresovano.

Pored vraga, glavni za atmosferu u avionu bili su Piksi i Đaja, zbog čega je bilo kao na parastosu.

Onda je avion odleteo i uspešno sleteo. A potom je vragov tim igrao utakmicu s Engleskom, a niko osim vraga samog se nije nadao pobedi. Ni on se nije nadao u sebi, ali se nadao naglas, jer to je vragov posao, da vas neprestano loži da jeste nešto što nije.

Kad je vragov tim pukao od Engleza, slavila se pobeda jer nisu pukli sa manjom razlikom.

Ono što je privuklo veću pažnju od utakmice s Englezima, jeste ponašanje navijača.

Inače mirni i fini, nacionalno neostrašćeni momci, nekako su uspeli da se potuku. Jednom je vrag rekao da bi se njegov sin obračunao sa Kulačinom i sa mnom, ali ne može od Kobri i sada smo mogli da vidimo kako to izgleda u praksi.

Sin je skočio, na njega su skočile Kobre, a tamo negde su se neki s nekima tukli.

Lepo je što nas i vragov sin u inostranstvu predstavlja na isti način kao i tata – herojski.

Navijači vragovog tima su ispoljili istančan smisao za humor tako što su se na pojedine igrače Engleske drali kao majmuni, što je kod UEFA izazvalo poziv na istragu.

Dok su ostale navijačice odevene po tradiciji fudbalskih prvenstava, u kupaće kostime i nacionalne zastave, vragove su odevene po tradiciji pokosovskog ciklusa, u narodne nošnje.

Dok druge nevaspitano vrckaju dupetima, naše cepaju kolo i pevaju dodole, dok njihovi mužjaci tabaju srpske neprijatelje po nemačkim ulicama.

U Beogradu je, za to vreme, održan protest navijača „Partizana“, o kom ne znam ništa, osim da bih voleo da tako izgledaju protesti protiv režima.

Ono što je obeležilo kraj početka avanture vragovog tima u Nemačkoj jeste skupljanje sličica.

Vraga je naime vragov dvojnik snimao kako skuplja sličice. Tačnije, vrag skuplja samo sličice svog tima i ostalo mu je da zalepi još samo jednu i on je lepi ukrivo, jer mu se kopita tresu od nagomilanih vragovih trauma.

Svi su se zgrozili, na šta to liči, koliko je to samo bedno, čemu poenta, kad ćemo videti vlasnika albuma Vukana, a ne razumeju da je autor ovoga, vragov dvojnik, koji, na žalost ne zna da vragu humor stoji kao piletu sise, pa onda ono što bi možda i bilo smešno, da to radi dvojnik, izgleda tragično kada to radi vrag.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.