Nas i gledaoci maltretiraju

Nekoliko meseci bili smo i na TV Nova S, ali to je izgleda bilo previše. Sinoć je emitovana 243. epizoda. Snimao sam je preko Skajpa, jer sam „privremeno relociran zbog životne ugroženosti“. Nenad je snimao sa upalom pluća. Gost je bio Boško Obradović.

Kada je počelo vanredno stanje, 2020, TV Šabac nije imala spremno rešenje, ali smo Nenad i ja za pola sata naučili kako se rukuje Zoom aplikacijom i preko nje snimili svoj prvi DLZoom. Celo leto 2020. snimali smo emisiju preko Zooma, dok nas Veselin Simonović nije, kao najrođenije, primio na portal nova.rs

Moja „životna ugroženost“ najvećim delom posledica je onoga što govorim u DLZ. Ni Nenad nije pošteđen. Nema gore stvari nego kad ti kolega kaže: „Mare, pitam se već nedeljama da li je ovo poslednji put da vozim na snimanje.“ Ne zato što vozi krš. Ne zato što će nas možda ukinuti. Nego zato što se brine da će mu možda neko preseći neki kabl na kolima.

Od početka godine, u DLZ su gostovali Boban Stojanović, Teša Tešanović, Snežana Čongradin, Dejan Ilić, Boris Tadić i Boško Obradović. Ovakav trend traje od početka i trajaće do kraja. Gledaoci mogu da misle o gostima šta hoće. Mogu to slobodno i da izraze na našim društvenim mrežama. Da vređaju goste baš i ne bi morali, jer to predstavlja vređanje i nas, koji smo za ovih, skoro 250 epizoda, skoro 250 puta dokazali da nema šlihtanja, naručenih pitanje, ni povlašćenih gostiju, osim onih sa kojima smo lični prijatelji. Ali, gledaoci ne vređaju samo goste. Vređaju i nas dvojicu.

Nema ko nas nije maltretirao, pa nam to rade i gledaoci, Od režimskih hajki, odvratnije su njihove uvrede, koje stižu, ne zbog nečega što smo rekli, nego zbog toga koga smo u emisiju zvali. Dve nedelje zaredom prolazimo „toplog gledalačkog zeca“, najpre jer im po volji nije bio Boris Tadić, a sad Boško Obradović. Posebno mi pripadne muka kada vidim koliko su ostrašćeni i isljučivi oni s kojima bi trebalo da sam ideološki blizak.

Podsetiću vas da su se krajem 2018. i početkom 2019. u Srbiji odvijali prvi protesti protiv režima. Nenad i ja smo govorili u preko dvadeset gradova, sa namerom da ličnim primerom pomognemo građanima da ustanu protiv vlasti. U svim tim gradovima leđa nam je čuvala opozicija, u barem pola, to su bile samo Dveri. Zato možemo Boška Obradovića i sto puta da zovemo, sve da ga pitamo, ni u čemu da se složimo i završimo snimanje sa mnogo manje trauma od onih koje izaziva čitanje komentara naših „političkih istomišljenika“.

Nenad i ja smo sebi dozvolili da u DLZ zovemo koga hoćemo, a za moj ukus previše gledalaca DLZ sebi je dozvolilo da nas zbog toga vređa. Trolove ne računam, lako ih je prepoznati.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.