Ne ostavke, nego robija

Novosadski horor slika je i prilika društva u kom se davimo nepristojno dugo. Treba biti strašljiv pa otvoreno ne primetiti da se sva „naša“ megalomanska gradnja zasniva na fušeraju i korupciji, koja seže do režimskog vrha.

Apetiti onih koji su brže-bolje preuzeli proteste svedeni su, za sad (pišem tekst u ponedeljak pre podne), na tri ostavke, dok iz novosadskih krvavih ruševina u nas bulji režimsko čudovište, koje vreba iz „Beograda na vodi“ i ostalih misterioznih mafijaško-građevinskih poduhvata, u kojima se ne zna koliko je kome otišlo para od „ugradnje“.

Svi znamo ko su gospodari Novog Sada, Vojvodine i Srbije. Ne može me niko ubediti da od šezdeset pet miliona evra, koliko je ukrkano u višegodišnje, ispostavilo se, krečenje železničke stanice, vrh piramide nije video ni kinte.

Toliko je, štaviše, novosadski užas ogolio koruptivnu režimsku mašineriju za izgradnju ubojitih „Potemkinovih sela“ da se „glavni šef“ skrivao ceo dan, ne bi li tek u dubokoj večeri izmileo pred kamere i sve zajedno nas, jeftinom žalopojkom, označio kao krivce za smrt nedužnih u petak.

Čekao je skoro isto kao i kad mu se omakla „Banjska“ i bio podjednako neubedljiv. Ako nam u slučaju „Banjska“ možda nije jasno sve do kraja, sada je sve jasno. Njegove jadne reči i hitar beg natrag tamo odakle je izmileo jasno pokazuju da je svesniji od svih nas koliko se, od petka u podne, krvavo jasno vidi šta je sa svojom „ekipom“ napravio od Srbije.

Stoga, čak, ni njegova ostavka, iako poželjna, ne bi bila dovoljna da pravda bude zadovoljena, jer ovde nije reč o nesreći, već o rezultatu rada organizovane kriminalne grupe, koja na isti način isto „gradi“ sve čega se dohvati.

U tužilaštvu postoje ljudi koji se lavovski bore sa naizgled nepobedivim mafijaškim pipcima u toj pravosudnoj instituciji, a naša krvava stvarnost, uz našu masovnost, treba da ih dovede do toga da zakonski utvrde ono što svi već znamo.

Vapaji za ostavkama rotirajućih funkcionera-milionera neizmerno su daleko od pravde. Moramo da insistiramo na tome da se utvrdi ko je i na koji način krivično odgovoran, ne samo za tragediju koja se desila u petak, već i kako je u ovoj prokletoj zemlji šta građeno i koliko njih se na tome sistematski ugrađivalo i obogatilo u protekloj deceniji.

Nemojmo jeftinim prozivanjem golobradih pandura i traženjem ostavki foteljaša umesto njihove robije bagatelizovati žrtve, te dupetom zatvarati vrata tužilaštvu i policiji. To su jedine institucije koje mogu da nam reše problem. Jasno, glasno i uporno moramo to od njih zahtevati.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.