Neka mu prete, zaslužio je

To je ujedno i prva medijska recenzija ove knjige, makar i privatna, makar i preteća, otkako je objavljena, pre skoro dve godine. U međuvremenu je prodato oko dvadeset pet hiljada primeraka.

„Đubre“ ima i svoje hrvatsko izdanje, ima svoje hrvatske recenzije, ali u Srbiji ima samo širi izbor za NIN-ovu nagradu, čitaoce koji fotkaju knjigu po svim meridijanima i nijedno slovo napisano o njoj.

Do „Oskarovih“ reči, koje sam protumačio kao pretnju, ohrabrivanje na nasilje nad piscem, ne znam šta tačno, neka tužilaštvo to definiše.

Kad si poznat pre svega po pretnjama koje dobijaš, a u mom slučaju mrtva je trka da li sam poznatiji po tome, emisiji koju vodim s Kulačinom ili knjigama i kolumnama, kad se nađe neka vucibatina da hrabri i pravda pretnje smrću, reagujući na odlomak iz prozne knjige, to je bez sumnje bezumno verbalno nasilje.

A šta je to u tom odlomku što ga je opredelilo da pozove rulju da mi (u najmanju) preti. Odabrao sam deo knjige u kome predsednik Žvalavi, umirući od kuge, razgovara sa Dragišom, svojim pretpostavljenim.

Da li je Oskar u Žvalavom prepoznao nekoga?

Žvalavi je u ovoj sceni toliko simpatičan da sam ga na taj način jasno odvojio od bilo kog „Žvalavog“ iz pravog života, jer ne znam nijednog „Žvalavog“ koji je tako duhovit i simpatičan, kao umirući „Žvalavi“ iz Đubreta“.

Pretpostavio sam, međutim, da će banda pročitati ovu knjigu, koje jeste pisani spomenik upravo njima i ovom narodu i, bez obzira na to što sam domaću „elitu“ ulepšao i doterao tako da budu daleko, daleko iznad onoga što realni srpski državni vrh jeste, naslutio sam da se iza tog glasnog ćutanja koje je pratilo komercijalni uspeh „Đubreta“, krije jedno nepisano i neizgovoreno „Jebaćemo ti majku“.

Zaista, 2021. bila je pravi pakao u odnosu na prethodne godine.

Nikada više medijskih kampanja nije se vodilo protiv mene, teško da su mogli da smisle odvratnije stvari od onih koje su smislili, pretili su mi klanjem na kućnom pragu, rasturali me mimeri i botovi sa svih strana, toliko su preterali, da sam, prvi put u životu, zajedno sa suprugom, tužio jedan govnoid.

Pretnje smrću sam prestao da brojim posle četrdesete (pretnje), a usamljenim manijacima i ludacima, koji su mi se nakačili, ubacivši tako Verana Matića, policiju i tužilaštvo u živo blato pretnji Vidojkoviću, ne zna se broj. Nastavlja se to, dakle, i u 2022.

Umesto kritika i recenzija, zbog knjige sam dobio „preko pičke“.

Jedino se Oskarova ocena (odlomka) romana pojavila u medijima, zahvaljujući tome što su admini Danasa odlučili da objave njegov poziv na linč.

Delom sam prestravljen, a delom presrećan.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.