Noć Republike Srpske

Čime god Mile pretio, to nema više gotovo nikakav značaj. U skladu s tim, šta god ja napisao o proslavi Dana RS, imaće nešto veći značaj, ali opet neće uticati na ishod u konačnici.

Treba, ipak, napisati koje slovo, jer ovo je možda poslednja prilika za to.

Treba pohvaliti, nikako kuditi, jer tvorci „rusko-srpskog sveta“ imaju običaj da, kad krene nizbrdo, bes iskaljuju nad „unutrašnjim neprijateljem“, kojeg su izmislili još početkom devedesetih, da bi imali koga da šikaniraju, kad im propadnu epski pohodi.

Dakle, Republika Srpska, nekom „ruska“, nekom „šumska“, manji BiH entitet, nastao u ratu, koji je izbio zato što Srbi nisu želeli da žive u samostalnoj BiH, već samostalni od BiH, sa perspektivom prisajedinjenja Srbiji, što je u pusti san pretvorio Slobodan Milošević, najpre sankcijama koje im je uveo, pa onda ignorisanjem NATO-hrvatsko-bošnjačke ofanzive, koja je svela RS na podnošljivu veličinu pred pregovore u Ohaju.

Vreme je prošlo i nada se opet probudila. Milorad Dodik je odabrao Putina za najboljeg druga, boljeg čak i od gospodina Vučića, a zna se da takvo drugarstvo ide sa određenom cenom, po pravilu previsokom. Zahvaljujući kremaljskoj propagandi, godinama se širi trač kako ćemo dati Kosovo, a zauzvrat dobiti ujedinjenje sa otcepljenom Srpskom…

Ako isključite mozak, ovo deluje kao dobar dil, međutim, imajući u vidu da Kosovo ni nemamo, da bi njime mogli da trgujemo, stižemo do pitanja koje može da pokvari jučerašnje slavlje, a to je ako damo Kosovo koje nismo imali, kako možemo da dobijemo Republiku Srpsku, koju takođe nemamo.

Pa, kao što smo dobili i Republiku Srpsku Krajinu, koja se ponosito prostire zapadno, severno i severoistočno od Republike Srpske.

Znam, znam, pssst, pustite me da slavim. Upravo mi je stigla (osmi januar, petnaest do osam uveče) fotka Vulina i Nestora, obojica u crnini, hm, usudiću se da pretpostavim na jednoj od svečanosti povodom Dana Republike Srpske.

Čovek ne može da se ne divi političkoj virtuoznosti gospodina Vučića, koji je celu srpsku nacionalističku političku scenu uspeo da svede na ovu dvojicu veseljaka.

Šta sledi, znamo. Naučili smo to iz novije istorije srpskih vojnopolitičkih poduhvata – pobeda. Kao, recimo, u Banjskoj.

Takva neka pobeda. Gospodin Vučić nastavlja niz trijumfa na svim frontovima, koji su započeli njegovi mentori, Milošević i Šešelj, dok srpski narod juriša ka osvajanju novog zajedničkog nacionalnog cilja, definisanog kao EXPO 2027. Mile Dodik hrli u istoriju, a sa njim i Repubika Srpska.

Jedan jači vatromet i nekoliko navijačkih baklji i naša pobeda će ponovo biti pet nula.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.