Nosite se u tri lepe školske godine

Kombinovani model, dakle. Od prvog do četvrtog razreda idu normalno. Pa da, mali su i ne umeju da se artikulišu, zaraziće se cela odeljenja, onda deset dana izolacija, pa nazad u školu, sa antitelima. Ako usput nekom rikne baba, nema veze, relaksacija penzijskog fonda je ionako jedna od ekonomskih koristi pandemije. Ukoliko neko dete zaglavi u bolnici, očigledno je reč o prirodnoj selekciji.

Od petog do osmog i srednjoškolci idu „kombinovano“. Polovina jednog odeljenja ide u školu ponedeljkom, sredom i petkom, a druga utorkom i četvrtkom. Iduće sedmice obrnuto. Čemu đački „par-nepar“? „Ah, pa biće ih manje u provetrenim (minus osam) učionicama, svi će nositi maske i opasnost od zaraze biće prepolovljena.“

Dobro je što su naši tinejdžeri nepovodljivi i disciplinovani, pa odmah po početku malog odmora niko neće skinuti masku s lica i što se pola poluodeljenja neće nabiti u klonju sa ostalima iz „par nepara“, da puše. A kad pođu kućama, sigurno neće kreštati jedni na druge sa maskama oko ruku.

Zašto prosvetom rukovode moroni? To nije oduvek tako. Ili jeste? Pokušavam da lociram poslednji prosvetni period koji bih nazvao korektnim. To su prva četiri razreda moje osnovne, od 1982. do 1986. Sve posle toga bio je pakao. Ali i u državi je bio pakao. Ijao, umalo da zaboravim – i sada je u državi pakao.

Neka budala reče, ako drugačije postupimo, izgubićemo celu školsku godinu. Kakva šteta. Svaka odrasla osoba zna da jedna ili dve srpske školske godine ne znače ništa u predstojećem životu. S druge strane, tokom „delta talasa“ đaci su virus redovno iz škola donosili u domove, da roditeljima pluća pretvara u froncle.

Trebalo je sve vreme držati onlajn nastavu i na kraju godine svima ispoklanjati petice! Posle bismo, prilikom upisa u srednju ili na faks, znali koje su to dve godine pune odlikaša i bili bismo srećni, kako smo se dobro setili i ostali živi. Nijednom srpskom đaku neće propasti život zato što godinu ili dve, zbog pandemije, nije išao u školu. A bolje da ne prebrojavamo đake, kojima je neko izgubio život zato što su po pandemiji morali u školu.

„Ali, šta ćemo s malima?“ Ja sam išao u produženi boravak samo u prvom osnovne, a nisam morao ni tad. Jesu li retardirani? Je l’ umeju da okače ključ oko vrata i da se kod kuće uzdrže od uključivanja šporeta i pegle dok mama i tata ne dođu s posla? Pardon. Naravno da su retardirani. I roditelji su im retardirani. I vi iz prosvete ste retardirani. I svi ostali su retardirani. I ja sam retardiran jer uopšte ovo pišem.