Novi narodni heroji

Otišao sam do svoje kancelarije. Đuro, kolega istraživač, nije bio unutra. Zaposlio se u Upravi za analizu neobjašnjivih fenomena, 2008, kada je u penziju otišao njen osnivač, drug Jovan Majstorov – čika Joca.

Osim Đura i mene, u takozvanoj „trinaestoj“ bile su još samo šefica Bojana i njena sekretarica Ljubica, u kancelariji pored naše. Uključio sam Obodov laptop i okrenuo se ka prozoru.

Kancelarija je gledala na Bulevar Novih narodnih heroja, iza koga se nalazilo Veliko ratno ostrvo, iza kog se nalazio Dunav, iza kojeg su se, na njegovoj levoj obali, pomaljale dve ogromne šake od kamena, spomenik članovima Predsedništva SFRJ i predsednicima republika, koji su izginuli u avionskoj nesreći, trećeg juna, 1989.

Avion u kome su se nalazili odmah po poletanju sa surčinskog aerodroma se srušio, baš tu gde se sada nalazi spomenik.

I dalje se dobro sećam tog ludačkog dana. Bio je čas OTO-a, treći u prepodnevnoj smeni, testerisali smo šperploče, kad se odjednom začula grmljavina mlaznih motora. Skočili smo sa stolica, istrčali na prozore, ali ništa se nije videlo.

Samo se čula buka aviona, a nekoliko sekundi kasnije odjeknuo je gromoglasan prasak, od kog se sve zatreslo.

Polegali smo na patos, a nastavnik Boža izvadio je pištolj i dreknuo: „Atomski sleva!“ Stajao je s oružjem u vazduhu, u ulozi komandanta naše novoformirane postapokaliptične odeljenske čete, a mi smo drhteći ležali na trbusima.

Pošto se, ni kroz dva minuta, nije ništa desilo, osim što su sirene hitne pomoći, milicije i vatrogasaca vrištale Takovskom, nastavnik Boža je zadenuo pištolj natrag za pojas i izgovorio: „Kućama.“

A kod kuće, na sva tri kanala, ista vest: srušio se avion u kome su bili svi članovi Predsedništva SFRJ i svi predsednici jugoslovenskih republika, i to baš kada su poleteli ka Dubrovniku, na prvi, i to tajni, sastanak o budućnosti zemlje.

Keva i ćale su nedugo potom došli, svako sa svog posla, uplakani. Mislili smo došao je kraj. Ko će da brine o zemlji ako je celo rukovodstvo izginulo? Srećom, predsednik SIV-a Marković i vojni vrh nisu bili u avionu, pa se stradanje Novih narodnih heroja pretvorilo, kako je pisalo u istorijskim udžbenicima, „u signal jugoslovenskim narodima da se trgnu iz reakcionarne apatije, te da smognu snage za još jedan veliki napor kako bi nastavili putem bratstva i jedinstva i ekonomskog napretka, pod senima šesnaest mučenika, njihovih sekretara i sekretarica, te članova posade boinga 737 300, koji su u to ime položili svoje živote“.

(Odlomak iz romana „E baš vam hvala“)