Novosadski Blajburg

Ovu ploču nije podigla ni država Austrija, ni Hrvatska, podigle su je ustaše. Ako vas put nanese u Novi Sad, moći ćete u tom gradu uskoro da naletite na „Spomenik nevinim žrtvama 1944/45“, koji će podići država.

Među „nevinima“ se nalaze nacistički zločinci, koji su danas dobili šansu da im zločini budu izjednačeni sa komunističkim sudom i streljačkim vodom, koji su im po pravdi sledovali (ustašama je posle Blajburga sudila isključivo mašinka).

Aktivisti stranke Zajedno u Novom Sadu, uhapšeni su preksinoć, dok su žvrljali po asfaltu rečenicu „Digni gard, odbrani grad“, kojom se Novosađani pozivaju da ustanu protiv podizanja ovog spomenika.

Kopredsednica Zajedno, Biljana Stojković, javno je upitala da li se prošli i sadašnji zločinci moraju trpeti da bi Vučić i Orban razmenjivali ordenje.

Ne, Biljči, ne diže se spomenik da bi se „razmenjivalo ordenje“, spomenik se diže u iskrenom neonacističkom duhu, kojim je prožeta Srpska napredna stranka.

Nemojte se varati da je reč o nekakvom računu dva diktatora, reč je o neonacizmu. Samo neonacisti dižu spomenike nacistima. Samo neonacisti kopiraju nacističke propagandne poruke („Za našu decu“). Samo neonacisti mogu da, pored državne, imaju i privatnu batinašku parapoliciju, koja će da lovi i bije svakog koga treba, za firera i otadžbinu.

Samo neonacisti mogu da dižu soliterčine sa pogledom na ostatke nacističkog logora na Starom sajmištu. Samo neonacisti imaju planove da sruše most, koji je simbol pobede nad nacizmom u Beogradu. Nemojte da se ložite da je reč o pukom interesu. Iza „interesa“ se krije i ideologija.

Ako pogledamo preko njive, pa još malo dalje, u kancelariju Viktora Orbana, tamo ćemo zateći mapu „velike Mađarske“, kojoj pripada i bukvalno cela Vojvodina, pored delova svih ostalih država koje se graniče sa našim severnim komšijama.

Verujte da i Vučić, možda ne u kancelariji, već u džepu ili klonji, drži mapu „Srpskog sveta“ (bez Vojvodine, kontam), što je mekši naziv za nacistički projekat „velika Srbija“.

Draga deco, verujte, bez šale, od državnog spomenika ubicama, do ubijanja u ime države, potreban je mali korak. Pošto su jedini oblik otpora divljanju naprednjačkih neonacista momci i devojke koji šaraju po trotoaru, jasno je da svako ko ima nešto protiv nacističkog modela upravljanja Srbijom mora nabaviti i jedan par oči za leđa.

Samo vas još „zapadni saveznici“ štite od streljanja, klanja i vešanja, što nije baš puno, bez otpora iznutra.

Ne znam ko vas je ubedio u suprotno, ali imate pravo na samoodbranu, od nacista naročito. U međuvremenu, čekamo spomenik Dimitriju Ljotiću.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.