Nuklearni rat je naša šansa

Svetska ekonomska kriza i njen mahniti srpski prinudni upravnik dokazali su da je šansa (da sve ode u tri ili čak četiri lepe majčine) u potpunosti iskorišćena. Sad je pred nama nova šansa. Šansa za moralni i duhovni oporavak. Ta šansa je nuklearni rat.

Zna se da Srbin najviše voli kada komšiji crkne krava, a ako crknu ne samo krave, već i komšije, ala će to pozitivno uticati na naš kolektivni duh. Zamislite, ne moramo više da trpimo truli Zapad da nas gleda sa visine, a ni Ruse da nas guraju u sanduk, da u njemu dišemo s jazavičarima i sipaju nam novičok u boršč i Dodika u Dedinje.

Uf! Kako je samo slatko kada drugi ginu, to nas čini živima, doduše samo ako nismo i mi poginuli. Ali, he he, mogu da nas povuku za milojka, dok oni imaju mnogo toga da izgube nuklearnim ratom, porodice, pare, kuće, kola, poslove, uređene države, sređene ulice, bolnice, škole i parkove, mi smo sve to već izgubili, što znači da je gubljenje života upravo ono što nam treba da se izvučemo iz sranja.

Ukoliko nas nuklearni rat pogodi na taj način, u smrt ćemo ići pevajući: „Konačno je gotovo, konačno je gotovo“, a poslednje trenutke ćemo iskoristiti da se najebemo mile majke svima kojima do sada nismo, pa i potpuno nedužnoj prodavačici paprika na pijaci.

Obrni-okreni naš nestanak je neminovan, za deceniju, dve ili tri, ali tuđ nije. Oni se i dalje kote i što je još gore, lepo žive. Nuklearni rat je šansa da ceo razvijeni se, u samo nekoliko sati ili dana, nađe na našem pentramo ka njima.

Teraju nas da radimo, da budemo pošteni, da iskorenimo korupciju, da ne švercujemo, da ne varamo, da ne podvaljujemo i uvaljujemo – praktično navaljuju da sami sebi potkopamo temelje nacije. E to je EU, grobnica naroda! Nuklearni rat je naša šansa da EU postane bukvalna grobnica, pa da se i mi konačno malo radujemo. Tretirate nas kao govna, a niste se zapitali da volimo da budemo govna. Ho he hu hi ha.

Ako nivou, to jest u govnima preko frizure. Zar nije lakše da se oni spuste do nas nego da se mi večno

se pojavi oblak u obliku pečurke u daljini, zatvorite prozor i spustite roletnu. To je samo nuklearni rat – naša šansa da ostanemo bez prinudnog upravnika, pošto sami ne umemo s njim da izađemo na kraj, jer mi smo glupi i kukavice, a on lud, pijan i zao. Sve će to ubrzo, držimo palčeve, braćo i sestre, doći na svoje mesto.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.