Odlazi kovid, ostaju grobovi

Nema nikog na respiratorima. Nema mrtvih. Neko će reći bilo, ne ponovilo se, ali mogu sa sigurnošću da tvrdim da će se ponoviti, šta god da nas snađe, jer su na bedemima države nesposobnjakovići, skloni paničenju, ali i zlikovci, skloni neljudskim zloupotrebama nesreće u kojoj su se našli građani.

To se dešava i danas, kada je, posle dva masovna ubistva kojima je svojom nasilničkom prirodom kumovao, režim pokazao zavidnu nesposobnost da zaustavi bujanje nasilja, ali i izrazitu pokvarenost tvrdoglavim pokušajima da skine odgovornost sa sebe.

Uz to, nekome je palo na pamet da se katastrofalna situacija u kojoj se Srbija našla posle trećeg i četvrtog maja iskoristi kako bi se ispod radara provukli divljački predlozi zakona o privatizaciji javnih preduzeća, koji su, posle oštre reakcije javnosti, povučeni, da čekaju neku novu nesreću.

Vraćam se na kovid. Znak da je epidemija (u ovom trenutku) na izdisaju jesu i podaci Zavoda za statistiku, po kojima je u prva četiri meseca ove godine, prvi put posle 2020, broj mrtvih manji u odnosu na period pre pandemije.

Kada se ide dalje u proučavanju podataka Zavoda za statistiku, oni vele da smo u 2020, 2021. i 2022. imali preko 35 hiljada mrtvih više u odnosu na višegodišnji prosek.

Prostom logikom, pretpostavlja se da ovaj „višak“ mrtvih predstavlja preminule od kovida, imajući u vidu da je sve to vreme trajala pandemija.

Sada, kad pandemije više nema, vratili smo se u višegodišnji prosek iz doba pre pandemije, što dodatno jača tezu iz prethodne rečenice.

Zvanično, od kovida je preminulo nešto više od 18 hiljada naših sugrađana. Ovde se, dakle, takođe stvorio „višak“ – fantomske smrti, koje su se, eto, slučajno, desile, baš tad, ali s kojima kovid nema ništa, u prevodu – „država nije kriva“.

Još 2020. građani su na svojoj koži naučili koliko im država pomaže u borbi sa virusom.

Naučili su da su prepušteni samima sebi, da režim uporno laže, baveći se, kao i danas, kriznim menadžmentom, čiji cilj nije bio rešavanje krize, već skretanje pažnje sa odgovornosti nesposobne i zlikovačke vlasti, po bilo koju cenu.

Kao što danas na antitelevizijama sa nacionalnom frekvencijom šestare pljuvači protesta, tada su na istim tim televizijama šestarili teoretičari zavere, sa očiglednim ciljem da skinu svaku odgovornost sa države za pandemijski požar, a cena su bili naši nepotrebno oboleli i preminuli sugrađani.

Pitanje je kada će i da li će uopšte doći dan u kom će naša generacija shvatiti i svariti ono što im je režim priredio u vreme pandemije. Za početak, hajde da im to ne zaboravimo.

Neka počivaju u miru svi koje smo izgubili u poslednje tri godine.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.