Off topic: Putin 1Foto: Radenko Topalović

Da bih (za Buku) napisao „Oprostiću vam jer vas uskoro neće biti“, predsednikov govor u Somboru, povodom 24 godine od agresije korona virusa na Srbiju, kao literaturu sam koristio govor vođe u Somboru, povodom 24 godine od početka NATO bombardovanja SRJ.

Ovo jezičko čudovište objavili su svi režimski mediji, u integralnoj verziji, od čak 15 hiljada slova! Čoveče. Od 1999. takvog ratnohuškačkog narativa nije bilo u javnosti. Populističko prenemaganje, uz neprestane pretnje zapadnim zemljama, između redova i unutar redova, over and over again, iz pasusa u pasus.

Osim „ničim izazvane zločinačke agresije“ okosnica ovog pisanog sastava je imaginarijum, u kome je mali Alek zamislio sebe velikog, kako u paralelnom univerzumu prkosi velikim silama što su se urotile protiv „male slobodarske zemlje“, koja ama baš ništa nije uradila da bi isprovocirala međunarodnu oružanu reakciju.

Ovaj hipnotički amnezivni program, u kome se vođa hvalisao i vojskom, toliko jakom, da ubuduće niko neće smeti da nas bije, služio je valjda tome da nas ubedi kako je vođina paralelna stvarnost zapravo stvarna stvarnost, ali, mogu vam reći, pošto se veoma dobro sećam Miloševićeve stvarnosti, čitajući ovaj zločin prema rečima, malo sam se prepao.

Doslovce isti rečnik mogli smo da čujemo 1998. i 1999, rečnik koji je odveo i Srbiju i Kosovo u krvavu propast, a vođu do stana na Novom Beogradu. Falilo je samo da čujemo kako ćemo svim raspoloživim sredstvima odgovoriti na svaki napad na Kosovo, ali to je završeno 1999.

Bilo je tu i (zlo)upotrebe imena nekoliko žrtava, a mi ni dvadeset četiri godine kasnije nemamo jasnu predstavu o broju poginulih u NATO napadima, osim istraživnja FHP, koje je imenom i prezimenom nabrojalo triput manje žrtava od broja kojim se decenijama špekuliše.

U svoj je govor, međutim, vođa uveo i jednu novu žrtvu: predsednika Rusije, za kojim je Međunarodni krivični sud u Hagu izdao nalog za hapšenje, zbog ratnih zločina koje su ruske trupe počinile u Ukrajini. Sve mogu da shvatim, ali ovo se bojim da shvatim. Koja je svrha ubacivanja nekoga ko nema nikakve veze sa bombardovanjem 1999. u nakazni govor, održan povodom ove tragične godišnjice?

Da li je spominjanje ruskog predsednika zapravo javno zaklinjanje na vernost Ruskoj Federaciji, ili je (zlo)upotreba njegovog „haškog slučaja“ u vođinom govoru samo još jedna u nizu kvarnih fora, u kojima se govornik, gistro, bori protiv nepravde (lepo je na početku rekao da je međunarodno pravo mrtvo, u prevodu „ko je jači, ja ga slušam“), a onda kasnije požrtvovano savije kičmu, da je ne bi savijala Srbija.

Vreme će pokazati šta je bila namera, ali rezultat je tu – verbalna i fizička agresija prema svima koji nisu usklađeni sa nacionalističkim i antievropskim divljanjem režima i velikog dela opozicije. Vežite se, padamo.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari