Oni prate režim u istoriju

Aludirao sam, jasno, na ostavku Psiha, te na hapšenje vrha piramide organizovanog kriminala, jer tih se zahteva i ciljeva uporno držim sam sa sobom odavno. Napravio sam grešku, na kojoj se ovom prilikom izvinjavam, usudivši se da se petljam u zahteve studenata.

Najbitnije se već desilo. Studenti su pokazali koliko su brojni, neustrašivi i odlučni i samim svojim postojanjem, njihov protest uslovljava sve građane Srbije da se ponašaju u skladu sa novouspostavljenim društvenim pravilima.

Studenti ne moraju da se bave pravosuđem umesto pravosuđa i da se mešaju u, kako kažu, „politiku“. Oni ipak moraju da znaju da je ovo što rade politika par ekselans, na nivou tako uzvišenom da o njoj aktuelni dnevnopolitički akteri mogu samo da sanjaju.

Stoga je sasvim jasno zašto se studenti čvrsto drže, ne izvan, nego iznad dnevne politike. Pobunjeni studenti su nalik crkvi. Oni pripadaju Srbiji i njenim građanima. Oni su naša moralna vertikala. Kad oni progovore, onda svi zaćute. Nije važno kada su progovorili, važno je da jesu, a u ovolikom broju studenti se javljaju samo kad je društvo na pretposlednjoj stanici pre propasti.

Nije važno ko je od studenata blizak kojoj ideologiji, štaviše, poželjno je da ih bude iz svih ideologija, jer današnji studentski protest predstavlja nacrt poželjnog srpskog društva – društva u kom su građani ujedinjeni za dobrobit tog društva, demokratskog društva, u kome možemo da se ne slažemo, ali se zbog toga nećemo istrebljivati, već ćemo tolerisati tuđe mišljenje, boreći se argumentima za svoje.

Aleksandar Gubaš prebrojao je preko pet hiljada studenata na beogradskim ulicama, u petak, šestog decembra. Taj broj je isti, pa i veći u odnosu na broj studenata koji su se okupljali kod Platoa, 1996 i 1997. To je veličanstvena cifra, koja nam omogućava da napokon malo odahnemo i uživamo posmatrajući kako režim ne zna šta bi sa tolikim brojem najboljih izdanaka društva na ulicama.

Podržavamo studentski protest bespogovorno i ne mešamo se, osim što ćemo sa njima ponekad da oćutimo petnaest minuta. Čak i u tome mislim da ne treba preterivati. Studenti su preuzeli ovu akciju na sebe, šta ima da se trtimo među tolikim pametnim, mladim, pobunjenim glavama. U ime svih protesta na kojima smo od 2017. učestvovali, a koji su propali, ostavimo studentskim protes studentima.

Žvalava glava je pokušala da unese razdor, prozivajući studente da se svađaju oko para i pozivajući ih da se priklone njegovom košmaru. Stvor bez prijatelja ne može da shvati da su svi klinci međusobno povezani i da će njegove podlosti biti provaljene i pre nego što ih do kraja izgovori.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.