Opozicija spremna da brani most

Ako budu sedeli zalepljeni za most, opozicionari će sigurno sprečiti njegovo rušenje. Kad se jedni umore, dođu drugi pa se zalepe. Da ovo rade građani, završiće ispendrečeni i uhapšeni, a političarima nikad ništa ne fali, doduše, nikada ni ne rade nešto zbog čega bi im išta moglo prifaliti.

Ukoliko se opozicija aktivno ne uključi u odbranu mosta, most ode, što da se lažemo.

Možda, međutim, opozicija ima drugačiju strategiju. Možda čekaju da se naprednjačka vlast nekada nekako završi, pa onda da pređu na isterivanje pravde.

Da vidimo, šta smo imali: srušen most pre 40 godina, e sad ćemo mi da srušimo taj, a pošto se ne zna gde je na kraju završio stari, izgradićemo noviji i stariji, da nas podseća na herojska vremena.

Dalje, imali smo srušenu železničku stanicu pre 46 godina, te izgrađen geto „Beograd na vodi“, za goste iz Republike Srpske.

Imajući u vidu da će se tada još uvek čekati na završetak radova na železničkoj stanici Novi Beograd, te autobuskim stajalištima „Buvljak“ i „Tuga za jug“, ništa lakše nego ponovo uspostaviti saobraćaj na nekadašnjoj autobuskoj i železničkoj stanici.

Najpre treba utvrditi poreklo novca za izgradnju geta „Beograd na vodi“, pa kad se utvrdi da je reč isključivo o parama iz kriminala, doneti zakonsko rešenje o rušenju celog geta i izgranji džinovskog parka i šetališta, sa železničkim šinama kao naročitim i korisnim ukrasom.

Zakonska rešenja su uvek nadohvat ruke i zaista, kad je opozicija ovako jadna, zašto se sada boriti, kad nas u budućnosti, jer ovo nekada mora da prođe, čeka veselje rušenja bespravno izgrađenih struktura.

Osim, naravno, ako se opozicija i sada ne pravi blesava, svodeći svoju borbu na deljenje Kalimero-vapaja i informacija šta nije po zakonu.

Kad, nakon četrdeset ili bilo koliko godina ovo zlo prođe, možda neće reći hajde da ispravimo nepravdu, već će radije zaključiti: „Hajde da vidimo kako od ove nepravde da napravimo pravdu, bez istraživanja tokova novca, bez rušenja i bez hapšenja.“

Pa, dobro, nećemo se praviti da smo iznenađeni, ako ne bude lustracije, rušenja i naknadnog sprovođenja zakona.

Ne smemo se iznanaditi kada nam pametniji od nas, tek što su zaseli u fotelje, kažu: „Kakvo rušenje Šupićevog mosta, da li ste vi normalni? Mi nismo kao oni, mi gradimo i poštujemo sve što je izgrađeno, bez obzira na krivična dela koja su počinjena tokom gradnje. Vreme je za istorijsko pomirenje“.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.