Oproštaj od Jelene Marjanović?

Mnoge ljude ubijaju, mnoge ubice se ne otkrivaju, pa se osumnjičeni, članovi porodice, komšinice, sestre od tetke, policajci, advokati, novinari i ostali ne iživljavaju po medijima godinama, nekada iz dana u dan.

Glavni junak borčanskog Tvin Piksa nije tamošnja Lora Palmer, Jelena Marjanović, koju je javnost tek upoznala kao mrtvu. Niti agent Kuper. Nema takvog u ovom slučaju. Glavni je ubica, Zoran, njen muž, kome kao da je na čelu pisalo „Kriv sam“, a sudu je ipak trebalo šest godina da to i utvrdi i kazni ga sa 40 godina robije.

Ni krivi ni dužni, bili smo prinuđeni da trpimo Zoranov pogled sa naslovnih stranica nekada i svih novina na kioscima (minus „Danas“), a oni koji su bili dovoljno ludi da se uhvate za neke od njih mogli su da čitaju najrazličitije detalje o ovom zločinu.

Nekada su to bili istražni detalji, koliko krugova je trčala po nasipu, dva i po kruga, jedan krug, nije ni trčala, išla je tamo da se s nekim vidi, da li je nosila telefon, jeste nosila, nije nosila, da li je nekog zvala, zvala je ubicu, nije, zvala je tetku, nije, zvala je tačno vreme. Da li je bilo blata na licu mesta? Bilo je, nije bilo. Da li se Jelena borila? Nije se borila, jeste se borila.

Čim je kreten pred izbore 2016. obećao da će ubica biti poznat u roku od 48 sati, bio je to neki tajni signal da se baš od ovog slučaja napravi višegodišnji nacionalni dark folk rijaliti, iako sam siguran da ubica zaista jeste bio poznat u narednih 48 sati.

Ubica je, međutim, naredne godine proveo živeći svoj dečački san (Da, imali smo prilike da gledamo i njegov snimak iz detinjstva, na kome izbuljenih očiju baljezga o, parafraziraću, vanzemaljcima i astralnim projekcijama) i da bude udarna vest svako malo, kad god fireru ponestane vesti, odnosno kad god prave vesti treba pokrivati vestima o Zoranu.

Sve u vezi sa ubistvom Jelene Marjanović, osim vesti da je ubijena i vesti koja je stigla šest godina kasnije, ko ju je ubio, spada u najodvratniju medijsku strategiju svih vremena. Okultisti, frikovi, satanisti, ili samo Borčanci, šta god da su, Marjanovići su postali poznatiji od pevačice Jelene, koja je, proverio sam, imala samo jednu snimljenu i ne baš popularnu pesmu.

Na dan presude, tabloidi su se opet bavili buljavim Zoranom i njegovom ekipom, koji su, bledi, usukani i izbečeni, u hodniku suda delovali kao šaka tek probuđenih vampira. Mogli smo da čitamo o njegovim suzama, njegovim kletvama, te njihovoj ćerki koja je šest godina kolateralna šteta ovog političarsko-novinarskog užasa. Nije kraj. Verujem da će se glavni junak žaliti na presudu.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.