Otvaranje računa za struju

Račun, dakle, plaćam krajem meseca, nekad i početkom narednog meseca. Ali, plaćam. Oni to, naravno, ne knjiže. Stižu mi računi u kojima uvek piše kako dugujem za prethodna dva meseca, a sad, kad je cena struje otišla u tri lepe, te cifre su zastrašujuće.

Dug iz prethodnog perioda: 23 soma.

Pa, koja bre dvadeset tri soma? Dvoje nas je! Ne kuvamo! Ne palimo klimu! Gasimo svetlo u kupatilu! Sijalična grla su nam pukla na tri plafonjere, TV ne palimo, bojler isključujemo, ne samo da ne bismo poginuli tokom tuširanja, nego i kad vidimo da je pun.

Jedino stalno radi mali bojler u kuhinji ispod sudopere. To sranje toliko krči i hukti, a točak mu se jedva okreće da nas je strah da mu se približavamo. Pojačala u poslednje vreme palimo retko, a i ona troše gotovo ništa. Dobro, kompjuter radi neprekidno, ruter isto, laptop evo sad, pa će za petnaest minuta otići na zasluženi stend baj.

A računi kidaju. Viši su svakog meseca otprilike za soma i po, bez obzira na to što možda i pola meseca nisam bio u zemlji. Nekad me puknu i sa više od soma i po više, ne umem da rastumačim ono sranje što piše na računu, brojila ne umem da čitam, samo azbuku i abecedu, tako da mogu da mi rade šta hoće.

Dakle, sedam soma, pa osam i po soma i juče, kad je došao red za plaćanje, više se ne osećam kao da otvaram običan račun, poput na primer Telekoma, koji je uvek isti – šesto i nešto kinti. Ili infostan.

Taj se nežno diže, pedeset do sto dinara mesečno. Nekada je, sećam se, bio ispod soma, sad je već soma i trista. Prokletnica koja održava zgradu uopšte ne knjiži plaćeno, tako da u najnovijem računu piše da nisam platio prethodnih pet, a platio sam sigurno bar tri! Ali, to je svega osamsto dinara mesečno.

Struja, međutim. Taj zlokobni beli, debeli koverat. Prvo ga gledam desetak minuta. Onda ga stavim na patos i iznad njega uradim deset sklekova, pa deset čučnjeva, pa upalim tamjan i mlatim njime, da isteram EPS-ove demone iz koverte. Onda se tiho molim. Ne Bogu, nego koverti: „Hajde, molim te, za promenu, budi normalna. Uknjiži prethodni račun koji sam platio, sa malim zakašnjenjem. Nemoj da me sačeka neka astronomska cifra, nisam u gradu bio više od dve nedelje. Hajde, molim te i neću vrištati.“

Otvaram bojažljivo. Dug iz prethodnog perioda: skoro trideset hiljada. Pu, jebem vam mater! Račun za prethodni mesec: devet i po hiljada.

Devet i po hiljada majki vam jebem i jebem ti kuhinjski bojler, on je za sve kriv! Besno cepam stranice Danasa, koje mi ne trebaju. I vrištim, da.