Otvoreno pisamce Ani Brnabić

Razlika je, doduše, u tome što si ti to tada radila kao deo bande koja mi se okomila na zdravlje i život, a ja ti pišem iz najbolje namere.

Pesma iz davnina veli: „Glasine se brzo šire, a kad puknu, tu je kraj“. E, pa, glasine su se brzo proširile, pukle su i tu je kraj – svi sve znamo, ali te ne zezamo, jer imamo različita etička gledišta u odnosu na tebe i tvog gazdu. Da li ti je on uopšte i dalje gazda ili si samoj sebi postala gazda, pitanje je sad, isto kao što je pitanje da li i dalje možemo da te zovemo Čale, ili treba da ti se menja nadimak, u, recimo, ProlupAna.

Što je sigurno, sigurno je. Dakle, ćao, ProlupAna! Treba ovo pisamce da doživiš kao javnu „intervenciju“. Znaš ono, kada cela ekipa uoči da je neko narkoman ili alkos ili da mu treba psihijatrijska pomoć, pa onda taj neko dođe gajbi, a oni ga svi dočekaju i pokušavaju da mu ukažu da treba da ide na lečenje?

Evo, svi smo te dočekali na zadnjoj strani „Danasa“, jer, draga ProlupAna, čini nam se da si prolupala više nego što je uobičajeno, čak i za antiuslove antiživota, koje nam je nametnuo tvoj prolupani gazda. Ja sam prvi prolupao od vašeg iživljavanja, koje traje bezmalo jedanaest godina, pa mogu na keca da provalim i kada neko drugi prolupa. Predlažem ti, kao što sam i tvom gazdi predložio, da idemo na grupnu psihoterapiju, s tim…

…što ću ja ići preko Skajpa, jer bih pored vas dvoje počeo da hiperventiliram. Kakvi ste, vi moju ponudu nećete shvatiti kao časnu, već kao malicioznu i to pokazuje koliko ste prsli. Draga ProlupAna, to što provodiš dane u četiri zida, prebrojavajući naslovne strane Danasa na kojima se nalazi tvoj gazda je opsesivno-kompulsivni poremećaj, koji može da sklizne u psihozu, a šta ćemo onda?

To što lažeš kako sam rekao da je „bolje da ništa niste uradili nego što ste uhapsili onog tipa koji mi je (navodno) pretio“ (pa me posle niste zvali na suđenje, ali o tome idući put), stvarno nije zdravo, jer i budala može da proveri da takvo nešto nikada nisam izgovorio. Svestan kakvi ste gadovi, u vezi s tim slučajem sam oduvek birao reči.

Znam sve, ProlupAna. Pričale su mi dame koje su išle s tobom u gimnaziju, da si oduvek imala problema sa rasutom pažnjom. Očigledno to nisi na vreme tretirala, pa sada svoju rasutu pažnju rasipaš na sve strane, iživljavajući se na novinarima.

Nemoj, ProlupAna. Retko te viđam da si u vinkli, a viđam te svaki dan. Javnim blamiranjem štetiš sebi i tvom gazdi. A usput i nama. Potraži pomoć. Nemoj više nezavisne novinare da koristiš kao bokserski džak, mi ti ni za šta nismo krivi. A može i da ti se obije o glavu.

Poyy, Mare.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.