Pa mi preti, ako smeš

E, pa, lik je postigao sa tužilaštvom sporazum o priznanju krivice, a kažnjen je sa godinu dana zatvora uslovno, na tri godine.

Drugi lik, onaj koji je pretio da će me zaklati, dobio je najpre kaznu manju od najniže propisane za delo (tri meseca zatvora uslovno, na godinu dana, uz meru obaveznog lečenja), a posle žalbe tužilaštva osuđen je na šest meseci zatvora, uslovno dve godine.

Protiv još dve budale koji su mi pretile, trenutno se vodi istraga.

O još tridesetak likova koji su Nenadu Kulačinu i meni (ili samo meni, zanimljivo je da Kulačin nema „sopstvenih“ pretilaca, hm…) nemam informacija.

Kako se osećam? Nisam siguran.

Slučaj „metak u čelenku“ čist je ko suza. Videli smo čoveka svojim očima, rekao je da mu više neće padati na pamet da uradi nešto slično, a kažnjen je, rekao bih, solidnom kaznom.

„Koljač“ je od početka bio drugačiji, njega nisam video, na suđenje me nisu zvali, sve vreme su insistirali na tome da je delo izvršio u Austriji, a o obe persuade, prvostepenoj i drugostepenoj, nije me obavestio sud, već Veran Matić, član radnih grupa za bezbednost novinara.

U rezultate istrage mogao sam samo slepo da verujem tužilaštvu, jer u policijsku istragu nisam imao uvid, tako da je teoretski moglo da se desi, imajući u vidu divljanje ministra policije Vulina, koji mi je u ta vremena neprekidno pretio hapšenjem zbog javnih istupa, te tajnovitost sudskog procesa, da je došlo i do zakulisnih dogovora o priznanju krivice sa osobom koja nije počinila delo.

Zaključio sam da je za moje mentalno zdravlje bolje da verujem tužilaštvu, nego da tonem dublje u teorije zavere, tako da okej – lik mi je iz Austrije pretio klanjem, na suđenje me niste zvali jer ste zaboravili, a Veran me je obaveštavao o presudama, a ne vi, jer ste opet zaboravili.

Još dva slučaja su aktivna da ja znam, kao što rekoh, a ako oba budu imala sudski epilog, verovatnoća da ćete biti osuđeni ako mi pretite će sa jedan od petnaest skočiti na jedan od četiri, pa vi vidite da li ćete se zajebavati sa mnom ili naprosto nećete čitati ove kolumne ili gledati DLZ, odnosno emisije u kojima gostujem.

Da mi samo vidite facu dok ovo pišem, Srbi bi rekli „šta si, ko posran“. Ne znam. Možda je vreme (oblačni kraj maja), možda mi je muka jer sam se setio svih kampanja koje su vođene protiv mene, a čiji su rezultat bile pretnje smrću, možda sam setan, jer pretnji više skoro i da nema. Ne, zajebavam se, ovo poslednje sigurno nije.

Nego, eto, nisam baš nešto presrećan učinkom pravosuđa, a, opet, dobro je da ikakvog učinka ima. Idem da popijem čašu ‘ladne vode.