Foto: Radenko Topalović„Dragi predsedniče, volim te više od mame i tate, od seke i bate, bake i deke, s tim što su baka i deka umrli od kovida, a seku i batu nemam, mama i tata kažu preskupo, dakle potpuno je logično što tebe volim više od njih, jer ti makar kažeš da je sve super. Volim te više od kuce i mace, kad to kažem, mislim na kuce i mace koje vidim na ulici, jer je mama počela da vrišti i čupa kosu kad sam je zamolio da nabavimo kućnog ljubimca. Da ne govorim o tome koliko te više volim od izdajnika Novaka Đokovića, ali i od Jokića, jer igraš bolje basket od njega. Sve moje dosadašnje simpatije nisu ništa u poređenju sa tobom. Učlaniću se u tvoj pokret, čim za deset godina postanem punoletan.“
„Dragi predsedniče, želim da ti se zahvalim na najboljoj žurci na kojoj sam bio, u subotu, ispred skupštine. Dobro, nisam stigao skroz do skupštine, jer sam u Bulevaru popio dvadeset limenki piva na eks, pa sam se srušio, otprilike tamo gde su Šarovićevom tehničaru izbili zube. Joj, kako je bilo super. Ležim na toplom beogradskom asfaltu, a moji mili ćaciji me preskaču, nasmejani, razdragani. Vidim da su od prošlog mitinga izgubili još nekoliko zuba, stoga te molim, nemoj da nas zajebavaš s onim jabukama, to živ čovek ne može da jede. Neki su pišali uz ogradu, a ja pravo u gaće, k’o što Bog zapoveda, posle toliko vrućeg pivceta, he he. Posle su me neki koristili kao oslonac za bekstvo preko ograde, kako sam došao kući ne znam, možda i nisam.“
„Dragi predsedniče, na tvom mitingu su mi se konačno otvorile oči. Moram da priznam da sam i do sad sumnjao, ali kad sam sa bine, ne sećam se tačno od koga, čuo da je pad nadstrešnice zapravo teroristički napad na tebe, je.aću majku svakom ko pokuša da me ubedi u suprotno. Što reče govornik, laknulo mi je kad sam čuo da je sud vratio tužilaštvu predmet na doradu, ali, evo, ja ću takođe da preduzmem određene korake za zadovoljenje pravde. Naoštrio sam nož, podmazao papučicu gasa u kolima, samo da vidim nekog od terorista koji su prvo pobili nedužne ljude u Novom Sadu, pa onda pokrenuli obojenu revoluciju, ima da ih seckam i nasađujem na haubu, brže, jače i bolje nego prethodnih meseci.“
„Dragi predsedniče, želim da se zahvalim na prilici da, zajedno sa svojim sestrama, plastičnim stolicama, poslužim umornim i pijanim ćacijima da se u subotu odmore od napornog dana. Na meni su se smenjivali divni ljudi, koji me nisu ni ispovraćali ni polomili. Kada se veličanstveni skup završio, neke od nas su ostale ispred skupštine, a neke su odnešene, kud koja. Imala sam sreću da me je, zajedno sa još pet sestara, zbrinuo jedan divni ćaci. Njegova žena me je iskoristila da se obesi o gredu, a onda sam odlično poslužila i na njenom pogrebu. Pošto čujem da si tanak sa pristupnicama za tvoj pokret, apelujem da se učlanjenje dozvoli stolicama, pljeskavicama i mobilnim toaletima.“
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.</em
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
