Pismo od juče

Bio sam jutros sa kevom na groblju. Ujaku jedanaest godina. Babi dvadeset pet. Dedi dvadeset šest. Umrli su u martu i aprilu, pa ih se sećamo u jednom danu, a to je, pošto su me juče bolela leđa, današnji dan.

I to je bio najlepši deo ovog dana, odgovorno tvrdim, iako je tek 12 sati i 51 minut. Na Lešću je sa severa duvao ledeni vetar, jedva smo sveće popalili. Videli smo divljeg goluba i zastrašujuć trostruki kordon svežih humki, koji je obgrlio celu severnu stranu groblja.

Danas su izbori. Keva je glasala rano jutros, pre nego što je počeo masovni dolazak (masovno dovođenje?) Roma na biračko mesto 18, ono koje je nekada bilo 30. Kad sam došao po nju, da idemo na groblje, gomila sveta je ispred škole u kojoj se glasa. Kad sam je vratio, još više sveta. Rekla je da će pratiti razvoj situacije, pa će mi javiti kad se raščisti gužva, da dođem na glasanje.

Ovo pišem na rezervnoj poziciji, jer me je juče zvao dobro obavešteni izvor da me upozori da se sprema napad na mene, da se čuvam i da nigde ne izlazim, što važi i za suprugu. Ovo se dešava već treći put u poslednjih šest meseci, uvek subotom i nemamo izbora osim da postupamo po bezbednosnom protokolu – povlačenje na rezervnu poziciju i oči na leđa.

DLZ Izborna noć počinje večeras u 20 sati i već sad se oseća da će to biti sve samo ne zajebancija, mada naše je da pokušamo. Pavlu Grboviću su naprednjaci razbili glavu u Novoj Galenici, jer je primetio tipa sa duplim glasačkim spiskom. U Novom Pazaru su se šamarali. Neku gospoju su sprečili da glasa umesto drugog lica na Savskom vencu. Biće toga još. Tek je 12 sati i 59 minuta.

Da sam najverovatnije u pravu, dokazuje i poruka koja mi je upravo stigla na Mesindžer: „Čula sam da su se spremili da nas posle izbora, jer očekuju proteste i okupljanja, doslovno mlate kao stoku. Pitala sam ko, nisam dobila odgovor.“ Hvata me jeza, ne mogu da provalim da li zato što me produvao vetar na groblju, ili zato što nešto predosećam. Uvek je tako pre nego što nešto odvratno treba da se desi, sav vibriram, a kad počne da se dešava, vibriranje prođe.

Tek je 13 časova i 5 minuta, a mi ubrzano klizimo u haos. Na dovoljno sam izbora glasao, dragi ponedeljku, da mogu da prepoznam sranje u najavi. Napetost je ogromna. Ček da proverim još jednom najnovije vesti, pre nego što se pozdravimo. Odgledao sam ceo snimak iz Nove Galenike, video sam i ko će nas, zajedno sa policijom mlatiti, ako do tog svečanog trenutka večeras dođe. Ista ona ekipa.

Živi glasaju i biju se, a rudare sahranjuju u selima oko Aleksinca. Trinaest sati je i dvadeset minuta, dragi ponedeljku, reci mi da sam se istripovao i da će sve biti okej, to jest da je sve bilo okej. Ćao.