Foto: Radenko TopalovićTrčao sam od Urgentnog do Trga. Na Trgu je bilo milion ljudi koji su bili van sebe od oduševljenja. Udarali su jedni druge čelima, grlili se, ljubili, vrištali, plakali. Izgledalo je ne kao da je opozicija osvojila lokalnu vlast, nego kao da smo Miloševića obesili na Terazijama.
Na stanici dvadeset šestice našao sam se sa Čeletom. Čele je bio kolega sa prosekom devet i po, bubnjar u strejt edž hardkor bendovima Red Brick i Union Smile, a to „Čele“ bilo je skraćeno od Četnik.
Bio je zaljubljen u Vuka Draškovića. Prepričavao je kako je prethodne noći video Vuka na Trgu.
Izljubili su se triput i zviždali kada se na Trgu pojavio Vučelić. Čele je zaurlao tačno sto pedeset tri puta te noći.
Pomogao je Hiberu da nosi barjak Građanskog saveza uz Ulicu kneza Miloša, a na pandure koji su stajali ispred opštine Palilula je lajao.
Tog popodneva na Trgu bio je potpuno promukao i izbečen.
„Jebali smo im mater, jebali smo im mater!“, ponavljao je.
Prethodne noći sam i ja sa društvom iz kraja bio na Trgu.
Njih petorica su poveli svoje pitove. Krenulo se odjednom u šetnju, valjda od silne sreće, a u onoj rulji nisam sreo ni Čeleta, ni Vuka, ni Hibera, ni Vučelića.
Ipak, pandure ispred opštine Palilula sam video i na njih lajao.
Jednog od narednih dana prvo me je iznervirala Vesna.
„Sutra imam vežbe iz Porodičnog prava kod one budale. Da znaš samo kako me taj gleda. Užasno mi je neprijatno.“
„Smrdljiva komunjara.“
„Daj, koji ti je đavo, ja sam mrtva ozbiljna.“
„I ja sam. To je smrdljiva komunjara, trebalo bi ga dobro izjebati motkom u dupe.“
„Ej, šta radiš večeras?“
„Idem na demonstracije.“
„Kakve sad demonstracije? Otkud sad to?“
„Vesna, jebote, hoće da pokradu izbore.“
„Daj, ne zanosi se, svi su oni isti. Umesto jednih dođu drugi, kradu, lažu, zajebavaju narod. Nemoj da si glup.“
Nisam mogao da slušam ta baljezganja, pa sam je oterao u pičku materinu i spustio joj slušalicu.
Bio sam strašno nervozan. Iako su bili u pitanju samo lokalni izbori, osećao sam kao da mi je neko odsekao uši.
Čele me je pozvao telefonom. Taj je tek bio van sebe.
„Jesi video govna, oca im jebem krvavog?! Zapalio sam vrata onom govnaru!“
„Kom govnaru?“
„Onom sa trećeg sprata, nek’ mi sisa kurac, smrdljiva komunjara! Kaže mi danas: ‘Pa to su samo lokalni izbori, šta se nerviraš!’
Kažem ja njemu: ‘Nije to samo, mamu ti jebem! To je prvi poraz tiranina otkad je zaseo na vlast! Načeli smo ga, sledeće što ćemo da uradimo je da odemo na Dedinje i likvidiramo pseto! Ovo je, bre, biti ili ne biti, ovu bitku moramo da dobijemo!'“
Urlali smo ispred zgrade Izborne komisije, pa smo se preselili na Trg, gde smo takođe urlali, a onda ispred sedišta SPO.
Bilo nas je sve manje i manje, ali smo se, bez obzira na to, i dalje drali do iznemoglosti.
Pomagalo je.
(Odlomak iz romana „Kandže“, 2004.)
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
