Podrška našem Sašici 1Foto: Miroslav Dragojević

Nije vest kad pas ujede čoveka, nego kad čovek ujede psa. E, pa, čovek je ujeo psa u Beogradu, u petak, kada je održan miting podrške invaziji Rusije na Ukrajinu. Zapad – nevera.

U okupiranim ukrajinskim gradovima, narod mitinguje protiv okupatora, u ruskim gradovima, protesti protiv rata su sve masovniji. Kod nas Z na trotoaru. Informativni rat kojim se zapad suprotstavio ruskoj invaziji, kombinovan sa sankcijama, toliko je intenzivan, da se od celog oružanog konflikta vide jedino Vladimir Putin, rasturena Ukrajina i retka strašila koja ovo podržavaju.

Administracija DŽozefa Bajdena odbija ratne pokliče iz kongresa racionalnim obrazloženjima: „Ako uspostavimo zabranu leta nad Ukrajinom, doći će do opšteg rata u Evropi“. Kinezi su se ućutali, što je Putinovu oružanu intervenciju dodatno srozalo. Oni bi da posreduju u pregovorima. Erdogan takođe. Nemci su se opredelili za to da napumpaju odbrambeni budžet na nivo treće vojne sile na svetu.

A šta mi radimo? Nabavljamo suljpa. Tankujemo čorbu kao pred bombardovanje, praznimo rafove kao na početku pandemije, evro beži iznad čarobne cifre od 120 dinara, dok proruski performans zapad interpretira kao volju srpske većine. Jučerašnji miting protiv rata u Beogradu sigurno nije bio tako medijski zanimljiv.

Dobro obaveštena lija šapnula mi je da je Sašica obećao uvođenje sankcija Rusiji odmah posle izbora. Prva vest prekjuče na Radio Beogradu bila je: „Onemogućeno je povlačenje civila iz ukrajinskih gradova zato što ruska vojska ne poštuje prekid vatre.“ Ovo dosta govori o tome na čiju stranu naginjemo. Tek četvrta vest bio je Sašica, rođendanko, koji u društvu dečice, proglašava Srbiju za oazu mira (koja masovno šalje pozive vojnim rezervistima).

Haos i panika rezultat su toga što se zna kakva ekipa vodi Srbiju. Kad se sve sabere, imamo samo Sašicu, koji trapavo priprema teren za okretanje leđa Rusiji. Deset godina teških sranja koje nam je priredio, jedna hrabra državnička odluka neće poništiti, ali će svakako zaslužiti pohvalu.

Ako vam se čini da sam nešto slično pisao prošle nedelje, u pravu ste – vrlo je moguće da ću nešto slično pisati i sutra. Treba neprekidno ponavljati „mir, brate, mir“, komšijama nuditi ruku pomirenja i ne kalkulisati sa rejtingom. Vredno je Sašica radio na tome da se pita bukvalno za sve, tako da se u času kada treba preseći čvor, našao usamljeniji nego ikad, bez obzira na krdo koje ga je juče ispratilo na izbore (odmah se razbežali na kokain i prostitutke). Hajde da ne likujemo. Hajde da mu podrška za istorijsku odluku dođe od nas. Ne zbog njega, nego zbog nas. Jer on u ovom trenutku nema nikog osim nas. Hajde, Salence, možeš ti to. To su samo Rusi. To je samo Putin.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari