Poglavnikovi zatvorski košmari

Šefe, zavejani neki ljudi na auto-putu Subotica – Novi Sad, ima i dece. Zabole me, neka crknu, kažem ja, a oni, ni pet ni šest, nego hajde vi, šefe, na teren da pomognete. Kako da pomognem, da li ste vi normalni, znate li koliki mi je pritisak? Jutros mi je bio 125 sa 83. Ma samo na petnaest minuta, doletite helikopterom, vratite se helikopterom, proglasimo vas supermenom, i to je to. Spremili smo vam jedno dete, da ga…

A, ne, neću ništa sa decom da imam, pobunio sam se, jer nikada sa drugom decom nisam bio u dobrim odnosima, ni tokom vrtića ni tokom kasnijeg školovanja. Ma samo ga prenesite od kola do helikoptera, šta je to za vas, ljudi će vas obožavati, ubeđivali su me i ja, apsolutno posvećen svom imidžu, pokleknem. Srećom, na snimku nema tona, pa se ne čuje kako mali vrišti sve vreme.

Priđem kolima, otvorim vrata, a on počinje da urla kao da je video čudovište. Ajde, mali, sad ćeš helikopterom da letiš, šta se dereš tu, a on se dernja li dernja. To je takva frekvencija bila da sam ostao nagluv na desno uvo, pišti mi i dalje pomalo u tihim zatvorskim noćima.“

KLINIKA „Sve je bilo u redu narednih pet godina, a onda je sve zasrala opozicija sa svojim glupim protestima, kada smo morali da organizujemo, ne samo kontraproteste pod posprdnim nazivom ‘Budućnost Srbije’ već i dodatne akcije ne bismo li nekako održavali podršku na sedamdeset posto.

U sklopu tih dodatnih akcija bila je i poseta Institutu za majku i dete. Ne u bolnicu, da li ste normalni! Pa još dečiju bolnicu! Pa još na onkologiju! Kao da ste pravili spisak stvari kojih se grozim! Koliko sam samo popizdeo, skočio mi pritisak na 135 sa 85!

Međutim, ovi iz PR tima su bili u fazonu: šefe, deca koja boluju od raka uvek donose pozitivne poene, i ja šta ću, nacepam se lekova za smirenje i odem. Ni danas se ne sećam kako je izgledala poseta, znam samo da su me tamo doveli, ajde ovim hodnikom, pa levo, ili desno, ko će toga da se seti, pa kod ovog malog, zagrli ga, kenjaj nešto s njim, reci biće sve u redu i gotov posao.

Prao sam posle ruke i lice dezinfekcionim sredstvom pola sata, a te večeri sam se napio kako nisam ni kad su ubili Đinđića. Izdajnički mediji kenjali su što nisam nosio zaštitnu opremu, što sam išao tamo usred sezone gripa, degenerici ne kapiraju da se specijalni tim VMA brine o mom zdravlju tako da samo mene drugi mogu zdravstveno da ugroze, ja njih nikako.“

(Odlomak iz teksta „Fatalni spoj – Vučić i deca“ iz 4. juna, 2020. Knjiga „Povrede na radu“ izlazi 5. decembra, 2024)

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.