Policijska intervencija na Gazeli 2

Parafraziram zato što su komentari koji su se tog dana na tom mestu rojili bili fokusirani uglavnom na to koliko sam ružan, mentalno zaostao i debeo.

U utorak po podne uočio sam tri nova komentara, pa sam ih, kao i jutarnje, izbrisao, a autore blokirao.

Uveče, posle deljenja kolumne za utorak i najave nove epizode DLZ, otišao sam da proverim ima li novih komentara i naleteo na preko trideset!

Svi komentatori bili su glavati muškarci, odasvud, iz Bosne, iz Srbije mimo Kosova, sa Kosova i ja sam ih sve blokirao, zajedno sa onima koji su im lajkovali komentare. Pored uvreda, bilo je i komentara s kojima se može polemisati.

Komentatori su se pravili da poslednja rečenica u tekstu, u kojoj naglašavam da nemam nameru da branim SEOS, već da učinim rad policije tog dana vidljivijim.

Oni su uporno i srdito ponavljali da je policija samo radila svoj posao i to na fin način.

Učesnici blokade su bez sumnje prekršili zakon jer njihov skup nije bio odobren, ali policija je radila svoj posao kukavički…

… razmišljajući pre svega o tome kako ne narušiti imidž, a kazniti prestupnike, očigledno bez ikakvog osvrta na one koji su se našli u kolima s obe strane blokade, tražeći alternativni pravac, odnosno čekajući da se pedeset dva demonstranta smiluju i prekinu blokadu.

U istoj kolumni sam pretpostavio da bi jedan razgovor policijske patrole sa njima verovatno uticao na to da se blokada prekine ranije.

Preplašeni od toga kako bi policajci ispali da su na licu mesta, a ne krišom, pisali prekršajne prijave, naredbodavci su se odlučili na taktiku prepadanja onih koji odlaze sa Gazele.

Blokada koja je u decembru 2021. srušila dva zakona trajala je nekoliko sati, a okupila je toliko građana da režim nije imao hrabrosti ni da ih prebrojava, već samo da pod njihovim pritiskom popusti.

Ova blokada nije imala veze sa tom blokadom, toliko je u svakom smislu bila ekstremna da je unapred osuđena na propast, a onda se i pretvorila u propast.

Policija je mogla drugačije da reaguje, za početak makar prijateljskim ubeđivanjem, a prekršajne prijave policajci su mogli da pišu prisutnima ispod nadvožnjaka, uz osmeh i bez straha za svoj imidž.

Sve ovo govori i moj inicijalni tekst, ali je izdato naređenje da budem masovno izmaltretiran, u tome je suština.

Niko od svih tih ljudi sam od sebe ne bi ništa napisao.

Ovako, oni su popisani i blokirani, maltretiranje je prijavljeno PEN-u, a imidž policije je svakako lošiji nego posle prvog teksta.

Nameće se zaključak da režim ne zna gde bije, s tim što nisam siguran da li je to dobro ili loše.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.