Postapokaliptični EXPO

Naš predsednik lepo veli da može da nas spiči bilo čija bomba, u bilo koji deo zemlje, a to je zahvaljujući njegovoj mudroj nesvrstanoj politici, tokom koje je istovremeno Ukrajincima valjao municiju za ubijanje Rusa, a Rusima rezervne delove za oruđa iz kojih se ubijaju Ukrajinci.

Otvoren je predsednik bio i oko toga kako stojimo sa atomskim skloništima. Ukratko – nikako. Možda ima zaklona od atomske bombe za dvesta pedeset hiljada ljudi, u vr’ glave, a nama treba za barem sedamsto hiljada, to jest, za sve članove vladajuće stranke.

Dakle, pod hitno potkupiti Kineze da glume kako grade atomska skloništa, dok se vlast na ovom projektu ugrađuje i gomila pare, koje možda ne trebaju vama koji ćete biti sprženi u sekundi, ali će biti preko potrebne onima koji će preživeti nuklearni rat.

Da bi se zaradile pare na skloništima, potrebno je da barem pola skloništa bude izgrađeno tako da se obruše na glave zaštićenih već kad se ptica na njih pokaki. Ovakvih skloništa izgraditi za sedamnaest miliona ljudi, toliko će ih biti, evo, za koji dan, zahvaljujući mudroj priraštajnoj politici državnog vrha.

U stvarnosti, neće trebati skloništa ni za svih sedamsto hiljada naprednjaka, koji će nam tolika gladna ozračena usta kad se sve zabeli od nuklearne zime. Dakle ostajemo na ovim skloništima koja su za dvesta pedeset hiljada naprednjaka izgradili drug Tito i komunjare.

Uz, naravno, jedno posebno duboko i čvrsto sklonište, izgrađeno samo za predsednika i njegovu svitu, sa dovoljnim akomoditetima da se u njemu mogu izvoditi nastrane orgije trideset tri meseca neprekidno. A kada prođe nuklearna zima, počinje EXPO!

Dok se državni vrh provodio u podzemlju, preživeli novinari svih medija, deca, omladina i penzioneri, vredno će graditi nacionalni stadion, metro, novi sajam, a zahvaljujući oštećenjima od nuklearnih bombi, izgradnja svih predviđenih i nepredviđenih tunela biće znatno olakšana.

Građevinskog materijala biće na sve strane u vidu ozračenih ruševina, tako da će u tom smislu biti uštede i prilike za drpanja još para i još para i još i još i samo drpaj, vidiš da niko ne gleda! Svi jure vodu za piće i zrak sunca, a predsednik i ekipa drpaju i drpaju lovu, jer za to su specijalizovani i ni za šta drugo.

Možemo, na kraju ovog teksta zaključiti da je nuklearni rat naša razvojna šansa, a da će EXPO uz pesmu atomskih bombi biti još brži, jači i bolji, nego bez njega.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.