Pošto tri kile mesa?

Ajde sebi, nego i nama.

Pravi nam decu skoro deset godina sa zavidnim uspehom i nije čudo što želi da nam pomogne da i mi sami sebi pravimo decu.

Vrhovni Decopravitelj zaključio je da je najbolji način za pravljenje dece novčani stimulans.

Sredinom godine cenio je prvorođeno dete na pet hiljada evra, ali je konačnu cenu ipak postavio na trista hiljada dinara, valjda računajući da novorođenče u proseku ima tri kile, što znači sto hiljada po kilogramu, pa tri na karte, jednako trista soma.

Njegova Milost plaća nas da se razmnožavamo, ali i da se na jednom okotu zaustavimo, pošto za drugo, treće, četvrto i peto dete država predviđa šipak.

Vrhunski menadžer vodi se mudrom logikom: zašto da neko ima troje dece, a neko nijedno?

Treba to bolje rasporediti.

Vama koji nemate nijedno, pet soma evra, pardon, trista ‘iljada starih, za prvo, a vama koji imate petoro, Država To Je On preporučuje da se obesite.

Trista hiljada je izdašna cifra.

Dovoljna je za tri avionske karte za tri lepe odavde, čim dete malo stasa, dakle odmah posle babina.

Pošto je, osim po pravljenju dece, poznat još samo po studiranju, Vrhovni Decopravitelj rešio je da studentima koji naprave prvo dete pokloni besplatne ispitne rokove, te da im oprosti ispite ili pokloni diplome, ako naprave dete do svoje 26, odnosno 28. godine, ukoliko studiraju medicinu, tako nešto, nemojte me držati za reč, čitao sam sedam puta njegovu ponudu studentima i nisam uspeo da je shvatim.

Svi znamo zašto se deca u Srbiji prave.

Prvo se pravi zbog trista soma, a ostala ako si lud.

Poneka se, doduše, omaknu slučajno, a neka čak i iz ljubavi, s čime Vrhovni Decopravitelj nije upoznat, jer je za ljubav poslednji put čuo u pretprošlom životu.

U antiidilični svet njegovog izopačenog uma, u kom se piloti biju oko aviona, a „našu decu“ njihova mlate čekićima i motkama, savršeno se uklapa vizija dvoje studenata (on studira filozofiju, a ona andragogiju), koji se drže za ruke, daju ispite u roku, sprcaju jedno dete, pa se sve troje kupaju u trista hiljada Vučićevih dinara, razbijenih u stodinarke.

Kupaju se tako dva, dva i po meseca, koliko će ta lova da im potraje, a posle…

… šta posle? Malo vam je trista hiljada? Hoćete da vam ne dam ništa, jel to hoćete, uvrediće se Vrhovni Decopravitelj, a onda će nastaviti da nam pravi decu. Svaka čast na hrabrosti svakome ko u otrovnu zemlju otrovnih ljudi, bez budućnosti, bez sreće i bez nade, donese novi život. Osim što ste dužni da ga izdržavate, dužni ste i svaki dan da mu se izvinjavate. Ako ih bude dvoje, troje ili četvoro, nemojte da se bunite kada vas za petnaestak godina budu noću ćebovali. Ja ću svojih trista hiljada dinara da ostavim predsedniku – da kupi patike.