Povampirenje osme sednice

Povod za Dačićev najskoriji komunjarsko-šovinistički vampirizam bila je godišnjica osme sednice CK SKS.

Istorija veli: pre osme sednice, Slobodan Milošević otišao je na Kosovo i tamo se kurčio pred kosovskim Srbima, ispravno računajući da će mu to zacementirati poziciju novog vođe Srba, a ne razmišljajući o posledicama koje će to imati, ne samo za Kosovo, ne samo za Srbiju, već i za Jugoslaviju.

Šef beogradskih komunista, Buca Pavlović istupio je javno, upozoravajući da olaka obećanja koja se daju kosovskim Srbima vode u propast i Srbe i Albance.

Jasno je bilo da misli na Miloševića, iako ga nije pomenuo imenom i promptno se našao kao glavna tačka dnevnog reda osme sednice CK SKS.

Prethodno je Milošević, uz snažno lobiranje svog mentora Ivana Stambolića, predsednika predsedništva SR Srbije, bez protivkandidata i bez većine, jer su se uzdržani računali kao glasovi za, postavljen za predsednika CK SKS.

Da nešto smrdi u odnosima dojučerašnjih drugova videlo se nekoliko meseci pre osme sednice, kada je srpsko rukovodstvo (Ivan Stambolić) odbacilo nacrt memoranduma SANU kao nacionalistički i opasan, dok je Slobodan Milošević ćutao, spreman da zarad pentranja na vrh vlasti, uz odsustvo bilo kakve ideologije, osim ideologije neograničene moći, šuruje sa srpskim nacionalizmom, koji je brižljivo negovan decenijama, a posle Titove smrti postao nezvanična narodna ideologija.

Osma sednica bila je prva koju je uživo prenosila TV Beograd, a na njoj je Pavlović najpre javno ispljuvan od strane budućih Miloševićevih najbližih pajtosa, a zatim smenjen sa pozicije.

Da sve prođe bez rizika po planirani rezultat, potrudili su se Slobini udbaši koji su objavili Stambolićevo privatno pismo podrške Buci Pavloviću.

Pavlović se docnije posvetio privatnom biznisu, a Ivan Stambolić ubrzo više nije bio predsednik predsedništva SR Srbije.

Stambolić je 2000. ubijen po nalogu Slobodana Miloševića.

Slobodan Milošević postao je vođa svih Srba, a ubrzo i „Balkanski kasapin“. Umro je u Hagu, ne dočekavši presudu za počinjena zlodela.

Ukratko: osma sednica nam je zapečatila sudbinu i odvela nas u propast. A evo šta Ivica Dačić prekjuče o njoj smatra: „Srpsko državno rukovodstvo je prvi put od 1918. stalo na stranu Srbije, a ne Jugoslavije“.

„Osma sednica i dalje traje ali pobediće Srbija. Jedan od osnovnih stubova te borbe su SPS i aktuelno rukovodstvo Srbije“.

„Pobedio je onaj koncept koji je označio početak kraja ponižavanja Srbije i nastanak velikog narodnog pokreta za uspostavljanje jedinstvene Srbije i odlučno rešavanje kosovskog problema, sprečavanje terora nad srpskim narodom.“

Sad je trenutak za neki duhoviti zaključak, ali ni posle pet minutra intenzivnog promišljanja nisam uspeo da ga smislim.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.